Dan Kanade je trenutak koji podstiče, između ostalog, osećanje ponosa na sve što su ljudi sa ovih prostora dali svetu.
Bez namere da se zanemare veličanstvena herojska dela Kanađana, od učešća u Prvom i Drugom svetskom ratu, i kasnije u mirovnim misijama širom sveta, treba pomenuti i pronalaske, nekad ne ni revolucionarne, ali koji svakodnevno olakšavaju živote milionima ljudi u svetu.
Na žalost, Historika Kanada, koja je proveravala koliko ljudi uopšte znaju o poreklu nekih stvari, došla je do poražavajućih podataka. Ispostavilo se da dve trećine anketiranih jednostavno nije upoznato sa najvećim brojem navoda iz tog upitnika. Čak se javilo kao ideja da bi trebalo više da se uči u istoriji i o pronalscima, a ne samo o uobičajenim istorijskim činjenicama.
Pored onih dobro poznatih i priznatih pronalazaka, do još mnogo toga su prvi na svetu došli ljudi sa ovih prostora. Ima i onih stvari na koje nije podsetio ovaj upitnik, ali se svakako treba podsetiti.
Tako, na primer, nedovoljno je poznato da je prvi internet pretraživač napravio student sa Univerziteta Mekgil. Mašina je nazvana ‘Archie’, što je u stvari ‘archive’, bez ‘v’.
U Kanadi su osmišljeni prvi ručni valjak za krečenje, kanta za đubre, pejdžer, bežični telefon, puter od kikirikija, ali i horizontalna ulična signalizacija i čuveni grudnjak vonderbra.
Izuzetno važni pronalsci su pejsmejker, insulin, maska od fiberglasa za golmane u hokeju i električna kolica, sve sa ovih prostora.
U geografskom segmentu, jedno od interesantnih pitanja je da više ljudi živi u najmanjoj provinciji Ostrvu princa Edvarda, nego na najvećoj teritoriji Nanavutu. Zanimljivo je i saznanje da se današnji Kičiner, do Prvog svetskog rata zvao Berlin, ali su ga tada preimenovali.
Interesantno je bilo i podsetiti se da je knjiga Ana iz zelenih zabata, obavezna lektira u japanskim državnim školama od 1952. godine.
Priča o Vini Puu je mnogima dobro poznata, pa su pogodili da je on inspirisan pravim medvedom, nazvanim po Vinipegu, odakle ga je vojnik odveo preko okeana u vreme Prvog svetskog rata.
Među zanimljive priče, svakako, spada i ona da prvo zabeleženo maskiranje za Noć veštica u Severnoj Americi bilo u Vankuveru, 1898. godine.
Relativno najbolje poznavanje ovih podataka pokazali su žitelji Saskačuana i Manitobe, dok su najslabiji bili oni iz Britanske Kolumbije.
