Istraživači sa Programa za hranu, ishranu i zdravlje, na Univerzitetu Britanska Kolumbija, izvršili su u rasponu od 11 godina, 2004. i 2015. godine, dve velike provere onoga šta jedu deca školskog uzrasta tokom boravka u obrazovnim institucijama. Stručnjake je interesovalo sve čime se deca hrane, bez obzira da li je to ono što nose od kuće, ili dobijaju u školi.
Najvažnije do čega su naučnici došli je da je, sa nutritivnog stanovišta, ishrana dece poboljšana 13 odsto.
Vodeći autor tima Kler Tugo-Lafler objašnjava da je kod dece generalno primećen povećani unos voća i povrća, a da su smanjeni upotreba zašećerenih napitaka i količina kalorija iz nedovoljno hranljivih keksića i čipsa. Sve to ukazuje na pozitivne promene u kvalitetu ishrane kod dece.
Tugo-Lafler podseća i da se zna za razliku u ishrani između dece osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, i dalje u korist mlađe dece. Stariji se van škole sve više okreću bezvrednoj, odnosno tzv. džank hrani.
Kada se zna koliko je važna ishrana za celokupan razvoj dece, ali i za njihov uspeh u školi, onda iznenađuje da je Kanada bez nacionalnog programa ishrane u školama, čak jedina među zemljama G7. Ističe se da bi programom mogle da se unesu neophodne izmene u ishranu, kroz ubacivanje raznovrsnijeg voća i povrća, integralnih žitarica, mleka i redukovano unošenja šećera.
