Leto je, između ostalog, vreme i za komarce i neprijatna iskustva koja imamo sa njima. Koliko god da su nam naporni, važno je da se zna da su oni važan deo vodenih ekosistema, u kojima žive, hraneći se biljnim materijalom u raspadanju i mikrobima. Sa druge strane, oni su hrana za vodene viline konjice, beskičmenjake i ribe.
U nedavnom intervjuu, profesorka biologije na Western University, London, Ontario, Nuša Kejgobadi, pobila je neke mitove o načinima za zaštitu od komaraca.
Predrasude se odnose, pre svega, na to da hranom koju unosimo možemo smanjiti ili povećati njihovu naklonost prema nama. Neki veruju da konzumiranje belog luka i vitamina B odbija komarce, a da ih pivo i banane privlače, međutim, profesorka Kejgobadi tvrdi da ni za jednu od tih verovanja nema pouzdanih naučnih dokaza.
Ona naglašava da smo mi dobar izvor hrane za komarce i za njihovo razmnožavanje, pa ženke koje traže obrok koriste razne načine da dođu do toga. Između ostalog reaguju na hemikalije koje proizvodi naše telo, odnosno na naš miris, na šta utiče genetika, fiziologija, a potencijalno i ono što smo nedavno jeli. Spoj svih tih faktora može učiniti da neki ljudi budu privlačniji od drugih.
Iako mnogi koriste i biljke, ili pak mirisne štapiće i sveće, profesorka Kejgobadi ističe da je najbolja odbrana od komaraca u stvari fizička zaštita, poput odeće, mreža i zavesa. Takođe, mogu biti efikasni proizvodi kod kojih sintetički repelent isparava uz pomoć toplote, kao i sprejevi protiv insekata, kada se nalazite u prirodi.