Trgovinski rat Otave i Vašingtona prerasta u mnogo šire pitanje - mogu li srednje sile da se odupru ekonomskom pritisku velikih sila.
Najnoviji krug carina između Sjedinjenih Država i Kanade još je jedan pokazatelj koliko su odnosi dve zemlje, decenijama oslonjeni na blisko političko savezništvo i snažnu ekonomsku povezanost, pali na jednu od najnižih tačaka u posljednjih nekoliko decenija.
Kanada je juče najavila uzvratne carine na američku robu vrednu 27,6 milijardi kanadskih dolara, odnosno gotovo 20 milijardi američkih dolara, odgovarajući “dolar za dolar, stopa za stopu” na nove namete Vašingtona.
“Naše uzvratne carine, dolar za dolar i stopa za stopu, zajedno sa paketom podrške vrednim više milijardi dolara, zaštitiće radnike, poljoprivrednike, porodice i kompanije”, kazao je juče kanadski ministar finansija Fransoa-Filip Šampanj.
Nove carine osmišljene su tako da njihov uticaj na kanadske potrošače i kompanije bude minimalan, dok istovremeno mogu naneti štetu Sjedinjenim Državama, rekao je za Rojters jedan vladin zvaničnik.
Odluka Kanade usledila je nakon što su SAD u subotu uvele carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu 27,6 milijardi kanadskih dolara.
Kanada je prethodno mesecima pregovarala sa američkom administracijom, ali je na kraju obustavila pregovore jer je, prema saopštenju vlade Marka Karnija, Vašington tražio prevelike ustupke, a nudio premalo zauzvrat. Otava tvrdi da bi prihvatanje takvog dogovora ugrozilo kanadske radnike, kompanije, strateške sektore i nacionalne interese.
Na pitanje o Trampovom komentaru, kanadski ministar zadužen za trgovinu sa SAD Dominik Leblan rekao je da Kanada neće odgovarati na objave američke administracije na društvenim mrežama.
“Kao savezna vlada, još prije nekoliko meseci odlučili smo da ne odgovaramo na svakodnevne objave na društvenim mrežama, bilo predsednika, bilo članova njegovog kabineta”, rekao je Leblan u intervjuu za CNBC.
Trgovinski spor sa SAD, prema ocenama analitičara, sve više postaje pitanje koliko je Kanada spremna da podnese ekonomsku cenu kako bi sačuvala prostor za samostalno odlučivanje i odbranila sopstvene interese pred pritiskom mnogo moćnijeg suseda.
To je, prema pisanju agencije Asošiejtid pres, i svojevrstan test za vladu Marka Karnija, koji već duže zastupa stav da srednje sile moraju biti spremne da se odupru ekonomskom pritisku velikih država, poput Sjedinjenih Država i Kine.
Kanadski odgovor zato bi mogao imati značaj i izvan odnosa Otave i Vašingtona i pokazaće koliko manevarskog prostora srednje sile imaju u svetu u kojem tradicionalna savezništva pružaju sve manje zaštite, a ekonomska povezanost sve češće postaje sredstvo političkog pritiska, ocenjuje AP.
Istoričar Robert Botvel ocenio je da je Kanada posebno ranjiva na pritisak SAD. “Nijedna zemlja nije izloženija od Kanade”, rekao je Botvel za AP. “I druge zemlje moraju da strahuju od neprimerenog ponašanja Amerike, ali nijedna u tolikoj meri kao Kanada.”
Botvel je istakao da bi uspeh na kraju značio da Kanada sačuva svoju nezavisnost “uprkos Trampovoj želji da je podredi i apsorbuje”. Dodao je da Karni “to veoma dobro razume”.
Međutim, zavisnost Kanade od američkog tržišta znatno otežava takav pristup.
Gotovo tri četvrtine kanadskog izvoza odlazi u SAD, čija je ekonomija približno deset puta veća. Kanada može da sklapa nove trgovinske sporazume, ali je mnogo teže zameniti kupce i lance snabdevanja koji su decenijama građeni oko ogromnog američkog tržišta.
Karni je priznao da će uzvratne mere “povećati troškove i smanjiti izbor za Kanađane”, ali je uprkos tome naredio kanadskim pregovaračima da se vrate iz Vašingtona jer je jaz između dve strane ostao prevelik: “Ne možemo prihvatiti ono što su ponudili i nećemo dati ono što su tražili”, poručio je.
Nelson Vajzman, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Torontu, rekao je da Kanada predstavlja do sada najveći test toga da li Karnijeva strategija može da funkcioniše i da li bi otpor jedne srednje sile mogao da promeni računicu drugih. “Hoće li doći do domino efekta? Videćemo”, rekao je Vajzman.
Karnijev prkos privukao je pažnju i u Evropi. Bivši italijanski premijer Paolo Đentiloni, koji je kasnije bio evropski komesar za ekonomiju, podijelio je na društvenim mrežama snimak Karnijevog obraćanja od subote i napisao: “Evo govora koji bih volio da čujem u Evropi.”
Ian Bremer, predsednik Eurasia grupe, kazao je da Amerikanci potcenjuju koliko su Kanađani ljuti na Trampovu administraciju.
“Zauzimanje čvrstog stava kao odgovor na američku politiku koja se doživljava kao predatorska - čak i uz veliku ekonomsku cenu za Kanadu - uživa podršku većine Kanađana”, napisao je na društvenim mrežama.
Sukob je ponovo oživio i pozive na bojkot američke robe. Premijerka Kvebeka Kristin Frešet pozvala je stanovnike da kupuju domaće proizvode, nazvavši to “patriotskim činom” i “činom solidarnosti”.
Nezadovoljstvo se tokom vikenda ponovo prelilo i na sportske terene. Navijači u Vankuveru i Montrealu izviždali su američku himnu prije utakmica fudbalske lige u subotu, što je podsetilo na slične scene s početka trgovinskog rata prošle godine.
Širi značaj kanadsko-američkog spora mogao bi, međutim, da se pokaže tek kroz reakcije drugih američkih trgovinskih partnera.
Kolumnista Rojtersa Džejmi Mekgiver ocenjuje da je Karni izabrao konfrontacioniji pristup, spreman da brani stratešku autonomiju Kanade i po cenu većih ekonomskih gubitaka, dok za razliku od njega predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum pokušava da smanji tenzije sa Trampom u nadi da će meksičkim kompanijama obezbediti bolji pristup američkom tržištu.
Još nije jasno koja će se od te dvije strategije pokazati uspešnijom. Mekgiver navodi da bi eventualni uspjeh Kanade u suprotstavljanju Trampovoj trgovinskoj politici mogao dodatno oslabiti sposobnost američkog predsednika da carine koristi kao instrument pritiska. Međutim, Kanada je u ovom odnosu i ranjivija strana, pa bi Tramp mogao proceniti da ima prostora da nastavi s pritiskom i testira koliko je Otava zaista spremna da podnese ekonomsku cenu svog otpora.