U Kanadi postoji propisi da se na životinjama zabranjuje testiranje u kozmetologiji i toksikologiji, ali još uvek ne postoji plan da se na njima ne sprovode biomedicinska testiranja, koja čine između 40 i 60 odsto od čak pet miliona životinja, koje se koriste u kanadskim istraživačkim ustanovama svake godine.
To je jedna od najvećih brojki među zemljama G7, a SAD, Velika Britanija i Evropska unija već imaju planove da prekinu testiranje na životinjama.
Informacije koje se dobijaju testiranjem lekova na životinjama često se ne potvrđuju kod ljudi. Po nekim studijama, čak devedeset odsto lekova koji su se u testiranjima na životinjama pokazali kao bezbedni i efikasni, takve rezultate ne uspevaju da ponove kod ljudi.
Jedan od pokušaja da se obezbede alternative za testiranje na životinjama uradila je Čaru Čandrasekera, istraživač u oblasti biomedicine, koja je 2017. godine osnovala Centar za alternativne metode na Univerzitetu Vindzor.
Ona je pomogla u razvoju tehnologija poput 3D bioštampanih tkiva korišćenjem ljudskih ćelija, na kojima su mogle da se prate zdravstvene promene umesto na životinjama. Međutim, ta laboratorija je prestala da radi pre dve godine zbog nedostatka finansiranja.
Drugi način za istraživanja razvila je Milica Radišić, profesorka na Univerzitetu u Torontu i rukovodilac za inženjering organa na čipu. Ona je stvorila način za uzgoj živog srčanog tkiva, zajedno sa mišićima i krvnim sudovima, koje ritmički kuca kao pravo srce. Tako je dobijena mogućnost za testiranje efekata srčanog udara, ali i efekata bioloških preparata ili lekova za koje se veruje da će pomoći u spasavanju srca.
Radišić ističe da je posao naučnika sada i da dokažu regulatorima da su ovi modeli dobri.
I pored tehnologije, i dalje su potrebna neka testiranja na životinjama, kako bi se podaci u potpunosti proverili i ispunili vladini zahtevi za javnu bezbednost. Za sada ne postoji utvrđeni plan za njihovu zamenu, a iz Ministarstva zdravlja se saznaje da se nastavlja sa procenom novih tehnologija.
