Mnoge žene obožavaju cipele i spremne su da se odreknu mnogih drugih zadovoljstava zarad nekog posebnog para. I istorija beleži neke poznate žene kojima je bila svojstvena manija kupovine i posedovanja cipela u enormnim količinama.
No, i ako spadate i ako ne spadate u kategoriju osoba opsednutih cipelama, vredi otići u torontski Muzej cipela Bata i videti to bogatstvo izloženih boja, modela, oblika, pa i ludorija.
Muzej je delo jedne žene, Sonje Bata (1926-2018), kojoj su cipele praktično odredile život onog dana kada se, u svojoj dvadesetoj godini, udala za naslednika čuvene češke fabrike cipela. Od tih prvih godina posle Drugog svetskog rata, ona je zdušno podržavala svog supruga u njegovim naporima da obnovi porodični posao. Radila je i putovala sa njim po svim kontinentima, kako bi se posao što više razvio, ali je tada počela i da sakuplja sve što je vezano za obuću.
Ova rođena Švajcarkinja prihvatila je Kanadu kao svoju novu domovinu i tu počela da objedinjuje svoj poslovni duh, sa svojim interesovanjima u oblasti umetnosti, dizajna, i brige o ljudima i životnoj sredini. Sve to je na svojevrstan način objedinjeno u Muzeju obuće, gde se kroz tako potrebnu, ali modno osmišljenu obuću, može sagledati i razumeti kultura, antropologija, zanatsko umeće i ingenioznost njenih stvaralaca.
Muzejska kolekcija ima preko 13 hiljada predmeta vezanih za obućarstvo, od antičkog doba do današnjih dana, sve u slavu funkcije i stila, tehnološkog razvoja, načina i svih aspekata života, profesije i istorijskog momenta. Smeštena je od 1995. godine centru Toronta i svojim stalnim postavkama i tematskim izložbama privlači pažnju podjednako i ovdašnjih žitelja i turista.
