I ovog 30. septembra obeležen je Nacionalni dan istine i pomirenja i, šesti put za redom, odata je počast preživelima iz internata za starosedelačku decu, kao i onima koji se nikada nisu vratili kući.
U internatima pod upravom crkve i sa državnim finansiranjem, počev od sredine devetnaestog veka do 1996. godine, bilo je preko 150 hiljada dece starosedelačkog porekla, koja su nasilno odvojena od svojih porodica. Umesto školovanja, tu su ih sačekali zlostavljanje, neuhranjenost i neadekvatna zdravstvena zaštita.
Komisija za istinu i pomirenje je u svom završnom izveštaju iz 2015. godine, zaključila da je taj školski sistem bio ključni element državne politike kulturnog genocida. Oni su prvobitno dokumentovali smrt 3.200 dece u tim internatima, međutim stručnjaci iz Nacionalnog centra za istinu i pomirenje, koji nastavljaju da pregledaju na milione dokumenata, kažu da bi stvarni broj mogao biti daleko veći.
Uvođenje Nacionalnog dana istine i pomirenja bila je jedna od preporuka Komisije.
Širom zemlje u sredu su održani posebni događaji povodom obeležavanja ovog dana.
Premijer Mark Karni govorio je na skupu u Edmontonu, gde je uoči događaja, uputio saopštenje na devet jezika starosedelačkih naroda, pored engleskog i francuskog. On je istakao da federalna vlada snosi odgovornost za duboku i trajnu štetu koju je internatski sistem pričinio starosedelačkoj deci i da zbog toga preživelima duguju više od samog sećanja.
U Otavi, na godišnjem skupu ’Sećanje na decu’, generalna guvernerka Luiz Arbur izjavila je da Kanada mora da se suoči sa svim oblicima negiranja koji opstaju uprkos istorijskim dokumentima. Po njenim rečima, uz sećanje mora da ide i posvećenost da se nepravde baš nikada više ne ponove.