Ontarijska vlada predviđa da će provinciji u narednih osam godina biti potrebno još 33 hiljade medicinskih sestara i 50 hiljada personalnih asistenata.
Ovi podaci, koje vlada nije želela da obelodani, ne iznenađuju sindikate zaposlenih u zdravstvu, budući da oni već godinama ukazuju na nedostatak potrebnih kadrova.
Sindikalci smatraju da vlada očigledno ne radi dovoljno na poboljšavanju uslova rada i povećanju plata sestara i asistenata, pa je i broj zainteresovanih da se bave ovim humanim zanimanjima sve manji.
Njihovi predstavnici čak veruju da vlada ne objavljuje tačne informacije o deficitu, jer bi to naškodilo finansijskim i ekonomskim interesima provincije, pošto bi sindikati mogli da koriste podatke kada zahtevaju veće plate.
Deficit sestara i asistenata pogađa, pre svega, starije sugrađane kojima je potrebna pomoć radnika ovih struka. Opozicioni zdravstveni kritičar Adil Šamđi smatra da bi jedini i osnovni cilj zdravstvene zaštite trebalo da budu interesi pacijenata, što se u ovom slučaju nikako ne poštuje. Lider Zelene stranke Majk Šrajner veruje da ovaj problem pokazuje da sistem treba da se reformiše.
Portparol ministarke zdravlja Silvije Džons objašnjava da je u Ontariju u poslednje dve godine registrovano 32 hiljade novih medicinskih sestara i skoro 25 hiljada personalnih asistenata, a da je plan da se i narednih godina radi na unapređenju sektora nege u kući i zajednici.
