I pored upozorenja da je potreban oprez, dešava se da poverujemo da nas telefonom pozivaju iz neke vladine agencije, i svoje poverljive informacije damo osobama koje će ih zloupotrebiti.
Zato je izuzetno važno obratiti pažnju na znake koji ukazuju da se radi o prevari. Kerol Prins, ekspert za finansijski kriminal pri KPMG, dala je nekoliko korisnih saveta o tome kako reagovati u sumnjivim situacijama.
Ukoliko vam sagovornik kaže da zove iz Poreske agencije, pre nego što date bilo kakav podatak, prvo se treba upitati da li je to zaista poziv poreznika, zašto im je potrebno to što traže, zašto bi im trebalo to što vas pitaju.
Prvi znak da nešto nije u redu može biti insistiranje sagovornika da odgovorite na pitanje, ali još jasniji znak prevare je ukoliko se traži podatak koji bi oni već trebalo da imaju.
Godpođa Prins objašnjava da poreska služba može da vas upita za nešto, ali neće od vas tražiti lične podatke. Ukoliko se građanin obrati njima, oni mogu zatraž iti neke podatke zato što je to deo njihovog protokola za identifikaciju, ali kada oni vas zovu, na tome se ne insistira.
Portparol Poreske agencije Pol Marfi insistira da, ako se javi neka sumnja, obavezno treba zatražiti da vam se predstavi sagovornik, da kaže u kojoj službi radi i njihov broj telefona. Posle toga bi trebalo prekinuti razgovor, na zvaničnom sajtu Agencije proveriti broj telefona i zatražiti potvrdu da se radi o zvaničnom pozivu. Marfi naglašava da broj na displeju nije uvek garancija, zato što prevaranti, uz pomoć tehnologije, mogu i to da ‘namontiraju’.
Takođe, Marfi kaže da Poreska agencija nikada neće tražiti od vas momentalno plaćanje bitkoinima ili poklon karticama.
Pored toga, ako sagovornik traži od vas da nikome, članovima porodice ili knjigovođi, ne pominjete razgovor, i to je znak da se radi o sumnjivom pozivu.
