Pošta Kanade je prošle sedmice saopštila da do daljeg ne prihvata pakete koji se šalju u dvanaest evropskih zemalja: Austriju, Belgiju, Dansku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Nemačku, Portugaliju, Finsku, Francusku Češku i Španiju.
U međuvremenu će se raditi na iznalaženju i primeni rešenja u skladu sa propisima u tom području.
U saopštenju na veb stranici ističe se da će Pošta nastaviti da prihvata pošiljke za druge destinacije u Evropskoj uniji, poput Letonije, Poljske i Švedske, gde se primenjuje ’delivered duties unpaid’ sporazum o kupovini u kojem osoba koja kupuje proizvod plaća carinu.
Evropska unija je od prvog dana jula uvela carinu od tri evra na pakete koji dolaze van njihovog bloka, a koji vrede do 150 evra, odnosno do vrednosti od oko 240 dolara. Takvi paketi su ranije bili oslobođeni od carine, ali u EU insistiraju da je to pravilo bilo uvedeno u vreme kada se samo povremeno kupovalo preko interneta, što sada više nije slučaj.
Kako se navodi u saopštenju za javnost, samo prošle godine je u EU ušlo preko 5,9 milijardi artikala kroz pakete male vrednosti, što je predstavljalo čak 97 odsto svih uvezenih artikala. Sumnja se da su mnogi paketi bili namerno deklarisani ispod svoje stvarne vrednosti kako bi se izbeglo plaćanje carina.
To je davalo prednost proizvođačima i prodavcima van unije, pa se ovom merom nastoji da se postigne pravednija tržišna konkurencija, bolja zaštita potrošača, uspešnija borba protiv carinskih prevara, ali i da se reše neki od ekoloških problema u vezi sa masovnim isporukama.
U EU kažu da radi o privremenoj carini, jer će se od 1. jula 2028. godine uvoz oporezivati na osnovu vrednosti, porekla i carinske deklaracije proizvoda.
Sličan potez su uvele i SAD avgusta prošle godine, kada su ukinule izuzeće oporezivanja za pakete vrednosti ispod 800 američkih dolara. Kanada, pak, i dalje ne carini pakete koji dolaze iz Meksika i SAD-a, a imaju vrednost manju od 150 dolara.