Prvog dana oktobra, stupilo je na snagu povećanje minimalne cene rada u pet provincija, Ontariju, Novoj Skotiji, Manitobi, Saskačuanu i Ostrvu princa Edvarda.
Ove promene znače da će sve provincije i teritorije povećati svoje stope ove godine, osim Alberte, koja nije povećavala minimalnu cenu rada još od 2019. godine. Minimalne zarade se sada kreću od 15 dolara po satu baš u Alberti, do 20,17 dolara po satu u Nanavutu.
Što se Ontarija tiče, minimalna zarada sada iznosi 17,95 po satu, međutim zagovornici prava radnika smatraju da sadašnje povećanje od 35 centi nije dovoljno.
Prema Zakonu o standardima zapošljavanja, provincija je u obavezi da svakog 1. oktobra poveća iznos minimalne zarade.
Ontarijska vlada je u saopštenju za javnost navela da je ovo povećanje usklađeno sa indeksom potrošačkih cena u provinciji, koji trenutno iznosi 1.9 odsto, te da će ova mera značiti radnicima sa minimalnom zaradom i da će im pomoći da drže korak sa globalnom ekonomskom neizvesnošću. Takođe, ovoliko povećanje omogućava preduzećima da planiraju svoje poslovanje.
En Kolman, direktorka neprofitne organizacije Ontario Living Wage Network, smatra da je ovo povećanje nedovoljno za pokrivanje računa. Ona je navela da trenutna tzv. ’životna plata’, odnosno iznos potreban za dostojanstven život, u regionu Toronto iznosi 27,20 dolara po satu, ili 9,25 dolara više od nove satnice. Utvrđeno je da su dve najveće stavke u proračunima ’životne plate’ stanarina i hrana, a obe obično rastu brže od opšte stope inflacije.
Kolman je istakla da trenutni iznos minimalne zarade znači da će se ljudi više oslanjati na socijalne službe i organizacije u zajednici, uključujući i usluge banaka hrane.
U saopštenju NDP-a, koji apeluje da se minimalna zarada poveća na 20 dolara po satu, naglašava se da bi u provinciji posao sa punim radnim vremenom trebalo da bude put ka stabilnosti, a ne ka siromaštvu.
Dina Lad, direktorka organizacije Worker’s Action Centre, sa sedištem u Torontu, koja pruža podršku ontarijskim radnicima koji nisu članovi sindikata, kaže da vlasti u provinciji moraju da shvate da je visoka cena života ovde prerasla u krizu.
Profesorka ekonomije na Univerzitetu Toronto Metropolitan, Ejmi Peng smatra da ne postoji magična brojka koja bi tačno odredila kolika treba da bude minimalna zarada. Važno je koliki je taj iznos u odnosu na uobičajene zarade, kojom brzinom raste, kao i kakav je pritisak na tržište rada.