Mogućnosti za pristup službama za prevenciju predoziranja nisu ravnomerno raspoređene po zemlji.
Tako, u Britanskoj Kolumbiji ima osam lokacija za konzumiranje narkotika pod nadzorom, u Ontariju devet, šest u Alberti, četiri u Kvebeku, dok ih u ostalim provincijama nema.
Gototvo da takvih službi nema u udaljenim i seoskim naseljima, pa ne čudi što vlada uverenje da preživljavanje kod predoziranja umnogome zavisi od mesta na kome osoba živi.
U Ministarstvu zdravlja se zalažu da se finansiranje bolje kontrole nad zavisnostima usklade sa stepenom ozbiljnosti problema, kao i sa brojem stanovnika u svakoj provinciji i teritoriji. Mobilne jedinice mogu biti od pomoći, ali se treba pozabaviti i specifičnim potrebama vezanim za jezik, rodnu strukturu, starost i kulturu zavisnika.
