Prva proslava Dana Kanade od početka pandemije

Toronto, 
08. Jul 2022.
Novine Toronto, broj 
1772

U svojoj zvaničnoj poruci povodom Dana Kanade, 155. godišnjice od stvaranja konfederacije, generalna guvernerka Meri Sajmon kaže da bi Kanađani trebalo zajedno da rade na izgradnji inkluzivnog društva i da budu posvećeni zemlji kojoj svi pripadamo.

Po njenim rečima, trebalo bi da svi budemo ljubazni jedni prema drugima, da učimo od drugih i da slušamo starosedelačke narode na čijoj zemlji svi mi živimo.

Takođe, trebalo bi da verujemo u budućnost i da verujemo susedima i prijateljima.

Premijer Džastin Trudo je, pak, u svojoj poruci stavio akcenat na povratak tradicionalnim vrednostima, među kojima su poštovanje, nada i briga o drugima. On naglašava da sve to predstavlja kanadska zastava, koja je više od simbola, koja je obećanje boljeg života.

I premijer Trudo ističe da je Kanada,koju čine jakomsve raznolikosti koje je čine, dom za38 miliona ljudi, od starosedelaca do tek pristiglih useljenika. Priznajući da je nekima teško da slave ovaj praznik zbog svih istorijskih nepravdi, on kaže da se prošlost ne može promeniti, ali da svi zajednoi ujedinjeni, bez obzira na veru, poreklo, boju kože ili maternji jezik, možemo graditi bolju budućnost.

Prva proslava Dana Kanade od početka pandemije okupila je u Otavi na hiljade ljudi željnih slavlja, ali i demonstrante koji su protestovali protiv obaveznih zdravstvenih mera i federalne vlade. Prvi put u poslednjih pedeset godina centralna ceremonija nije održana na Parlament Hilu, već u obližnjem LeBreton Flats Parku, kao i preko reke, u Gattinou.

U LeBreton Flats Parku govorio je premijer Trudo, koji je između ostalog naglasio da je Kanada zemlja ljudi koji se stalno bore za, a ne protiv. Guvernerka Sajmon, koja se isto obratila na zvaničnoj ceremoniji, odala je priznanje građanima za naporan rad i istrajnost tokom pandemije, posebno svima iz prve linije borbe.

Ona je rekla i da je praznik Kanade i dan kada se treba setiti svega što smo izgubili, kao što starosedelački narodi još uvek žale za izgobljenom kulturom, jezicima i životima.

Prigodne proslave, uz muziku, izložbe, aktivnosti za čitave porodice, i brda hrane, održane su i u drugim delovima zemlje.