Zaposleni u privatnom i javnom sektoru sve se više vraćaju u svoje kancelarije. Nekima se povećava vreme koje su u obavezi da provedu u kancelariji, pa tako mnogi federalni službenici po novom rasporedu moraju da budu u kancelariji četiri dana sedmično, dok izvršni javni službenici i hiljade provincijskih službenika rade tako već svih pet dana.
Međutim kod parlamentarnih poslanika je još uvek veoma šaroliko. Od vremena pandemije, tačnije od marta 2020. godine, članovi Parlamenta su počeli da prisustvuju sastancima putem video konferencija i da glasaju od kuće.
To je zaživelo u tolikoj meri da ima podeljenih mišljenja o tome da li to treba i dalje da važi, budući da se i sada neretko dešava da se telefonski glasa. Na samitu SAD-Kanada u junu, na primer, ministar za veštačku inteligenciju Evan Solomon pauzirao je diskusiju da bi glasao putem telefona.
Natan Prier, predsednik nacionalne Asocijacije profesionalnih službenika, kaže da je kontradiktorno uskraćivati zaposlenima u javnim službama vrstu fleksibilnosti u radu koju uživaju članovi Parlamenta.
Ova Asocijacija smatra da hibridni rad parlamentaracima može pružiti mogućnost da ispune svoje obaveze i u Parlamentu i u svojim izbornim jedinicama.
Ali, sa druge strane, Profesionalni institut javne službe navodi da, bez obzira da li je neko naučnik, IT stručnjak ili poslanik, lično prisustvo treba da bude obavezno kada to služi radu, i to ne samo zbog vidljivosti.
Po nekim saznanjima, kanadsko zakonodavno telo jedino je među liberalnim demokratijama koje je i dalje u hibridnom režimu.
Postoje mišljenja da bi rad na daljinu trebalo da bude dozvoljen kada postoje opravdani razlozi, poput porodičnih ili zdravstvenih, ali uz odobrenje poslaničke grupe, i pod prihvatljivim uslovima, kako ne bi bilo spornih situacija. Dakle, treba prihvatiti modernizaciju rada, ali ne po svaku cenu.