Između stalnih saobraćajnih gužvi, beskrajne gradnje i rasta troškova života, finansijski i praktični teret vlasništva nad automobilom postaje sve teže opravdati u većim gradovima, a nigde to nije očiglednije nego upravo ovde u Torontu.
Prema studiji „Stanje vlasništva nad automobilima u Kanadi '26“ koju je sprovela kompanija za iznajmljivanje automobila Turo, podaci pokazuju da sve manje ljudi u Torontu zadržava svoja vozila. Regionalni nalazi pokazuju da je samo 72% anketiranih stanovnika Toronta izjavilo da poseduje automobil, što je znatno ispod nacionalnog proseka od 85%.
Studija je takođe otkrila da 40% vozača u Torontu kaže da ih posedovanje automobila primorava da smanje druge troškove, što znači da se dodatni troškovi često prelivaju na druge delove njihovih života.
U Ontariju se vozači suočavaju sa nekim od najviših troškova vlasništva nad automobilom u zemlji. U proseku, posedovanje i održavanje vozila u provinciji košta oko 5.575 dolara godišnje, što je približno 26% više nego u Britanskoj Kolumbiji.
Poređenja radi, vozači obično troše 4.653 dolara godišnje na svoje automobile u Alberti, 4.488 dolara u Saskačevanu i Manitobi i 4.067 dolara u Kvebeku.
„Način na koji Kanađani razmišljaju o vlasništvu automobila sve više oblikuje grad u kojem žive“, rekao je Basem El-Rahimi, šef kompanije Turo Kanada.
„U velikim gradovima orijentisanim na javni prevoz poput Toronta i Montreala, mnogi ljudi preispituju potrebu da poseduju automobil stalno, dok u mestima poput Kalgarija vožnja ostaje neophodna za svakodnevni život. Kako se ovi obrasci razlikuju, sve više Kanađana počinje da razmišlja o pristupu automobilu kada im je potreban, umesto o vlasništvu tokom cele godine.“
Posmatrajući zemlju u celini, 77% ispitanika je reklo da su im mesečni troškovi za automobil veći nego što mogu udobno da priušte, a istovremeno, studija je otkrila da vozači provode manje vremena za volanom.
U 2026. godini, prosečan automobil u Kanadi je parkiran 22,6 sati dnevno (skoro 95% vremena), što čini visoke troškove vlasništva još teže opravdati.
„Rastući troškovi, sve veća frustracija iskustvom kupovine i nova neizvesnost izazvana carinama i trgovinskim odnosima menjaju način na koji se Kanađani osećaju u vezi sa posedovanjem automobila. Iako vlasništvo ostaje neophodno za većinu Kanađana, sve manje ljudi se oseća dobro zbog toga“, navodi se u izveštaju.
„Ono što se nekada povezivalo sa slobodom i nezavisnošću sada se mnogima čini kao finansijska obaveza koju ne mogu lako izbeći.“
