Veštačka inteligencija, AI, sve je prisutnija u svakodnevnom životu, ali zvaničnici Banke Kanade još uvek ne primećuju, njen uticaj na gubitak radnih mesta.
Mišel Aleksopulos, zamenica guvernera centralne banke, govorila je u sredu na poslovnom skupu u Otavi, o potencijalnom uticaju AI na ekonomiju. Ona smatra da veštačka inteligencija ima potencijal da, promenom načina funkcionisanja privrede, pokrene povećanje produktivnosti u zemlji, a samim tim i povećanju plata radnika, bez povećanja inflacije.
Aleksopulos kaže da je još uvek prerano reći da li će AI imati sveobuhvatan uticaj na način na koji poslujemo, kako je to učinio računar, ili će na kraju postati moćna, ali rezervna tehnologija. Ona je napomenula da je, do sada, primena veštačke inteligencije koncentrisano u oblastima finansija i osiguranja, dok je ograničena u sektorima kao što su hrana i smeštaj, pa za sada nije moguće sagledati ukupno povećanje produktivnosti.
Po mišljenju stručnjaka iz centralne banke, za očekivati je da će tehnologija eliminisati neke pozicije, dok će neke poprimiti drugačiji oblik ili tek biti stvorene. Slično se, uostalom desilo i sa pojavom računara, koji su ukinuli pojedina zanimanja, poput daktilografa, ali su isto tako posao kancelarijskih službenika promenio sticanjem novih veština. To se sve odvijalo postupno, i nije dovelo do gubitka radnih mesta.
Sve u svemu, mladi bi trebalo da usavršavaju veštine vezane za AI, jer će u narednim godinama rasti potražnja za onima koji su upoznati sa takvom vrstom tehnologije. Dosadašnja istraživanja pokazuju i da se AI koristi pri realizaciji automatizovanih zadataka, kako bi se omogućilo da radnici dobiju vremen da se fokusiraju na značajnije poslove. Kao primer za to, navedena je primena softvera za administrativni deo u zdravstvu, čime se lekari dobijaju više vremena za pacijente.
