Kanadski sud je odbacio peticiju za referendum o nezavisnosti u Alberti. Utvrđeno je da Prvi narodi nisu konsultovani, što je zadalo udarac separatističkim nadama u zapadnoj pokrajini zemlje.
Sutkinja Šajna Leonard iz Kraljevskog suda obustavila je pokušaj separatističke grupe da održi referendum o secesiji od Kanade.
Leonard je rekla da je pokrajinska vlada Alberte imala obavezu da se konsultuje sa Prvim narodima pre nego što dozvoli organizatorima da prikupljaju potpise.
U kanadskom zakonu, postoji obaveza konsultacija sa starosedelačkim narodima kada vlada razmatra akcije koje bi mogle da ugroze njihova aboridžinska ili ugovorna prava. Zakoni takođe zahtevaju da konsultacije budu smislene i da se obavljaju u dobroj veri, piše BBC.
Dve grupe Prvih naroda tvrde da bi svaki referendum kršio njihove ugovore sa Krunom, koji prethode stvaranju Alberte.
„Sa logikom i zdravim razumom, nema sumnje da će secesija Alberte od Kanade imati uticaj na Ugovore 7 i 8“, potpisana u 19. veku sa Prvim narodima i Krunom, napisala je sutkinja u svojoj odluci.
Odluka je takođe razmatrala zakon koji je usvojila Vlada Alberte, a kojim se uklanja zahtev da referendumska pitanja budu ustavna i pravo glavnog izbornog službenika da upućuje predloge sudovima na preispitivanje.
Leonard je ukazala da separatistima nije trebalo dozvoliti da ponovo podnesu zahtev jer je glavni izborni službenik odbio njihov prvi predlog.
Pre dve nedelje, separatisti su trijumfalno dostavili kutije sa više od 300.000 potpisa u korist predloženog referenduma. Ali nekoliko dana kasnije, otkriveno je da je grupa povezana sa separatistima ilegalno dobila pristup privatnim podacima o izborima, što je dovelo do istraga izbornih zvaničnika i policije.
Lider Prve nacije Atabaska Čipevjan Alan Adam, koji se pridružio drugima u osporavanju legitimiteta separatističke peticije, rekao je da presuda “potvrđuje važnost ugovornih prava, smislenih konsultacija i priznavanja ozbiljnih uticaja koje bi odluke poput ovih“ imale na zajednice Prvih nacija.
“Ova odluka trebalo bi da zatvori poglavlje o predlogu referenduma o nezavisnosti. Sud se izjasnio – kao i Prve nacije“, rekao je on, prenosi Gardijan.
Kevin Hil, advokat Prve nacije Atabaska Čipevjan, pohvalio je sudijinu presudu kao „značajnu pobedu za vladavinu prava i zaštitu ustavnih prava u Alberti“.
U razgovoru za BBC, Hil je dodao da je naredba „jasno stavila do znanja da su potrebne konsultacije i angažovanje pre nečega tako značajnog i opasnog kao što je referendum o nezavisnosti“.
„Međunarodna granica bi uništila njihov način života. Nema šanse da bi mogli da žive načinom života koji su živeli poslednjih 7.000 godina”, naveo je Hil.
Premijerka Alberte Danijela Smit koja kaže da je njena vlada prokanadska, ali je preduzela korake da pomogne separatistima, zaklela se da će osporiti presudu.
„Ovo je odluka jednog sudije. Mislimo da je ova odluka pogrešna u zakonu i antidemokratska i zbog toga ćemo se žaliti na nju”, rekla je Smit.
Ranije tog dana, ona je istakla da su peticije koje pokreću građani „važan“ demokratski alat.
„Bez obzira da li se vladi sviđaju pitanja u peticiji građanske inicijative koja se postavljaju ili nam se ne sviđaju, verujemo da bi proces trebalo da omogući da se čuju svi glasovi stanovnika Alberte“, rekla je Smit.
Vođa separatista Mič Silvestr, koji je predvodio napore za prikupljanje više od 300.000 potpisa, naveo je da će lobirati kod Smit da iskoristi vladina ovlašćenja kako bi pitanje stavila na oktobarski referendum.
Iako bi vlada mogla da doda pitanje o separaciji, zaobilazeći proces peticije, takav potez bi se verovatno suočio sa istim izazovom od strane Prvih naroda.
Ubrzo nakon što je saznao za sudijinu odluku, Džefri Rat, advokat koji zastupa separatiste, rekao je da odluka sadrži „brojne greške u pravu“ i „kršenja pravila prirodne pravde“.
I Rat i pokrajinska vlada sugerisali su da ne postoji obaveza konsultacija sa Prvim narodima.
“Zakon zahteva konsultacije u kontekstu amandmana na kanadski ustav koji podrazumeva decentralizaciju federalne vlasti na provincije, što utiče na Prve nacije. Iz naše perspektive, nijedno pravilo nije prekršeno”, rekao je Rat.
O Alberti
Alberta je pokrajina bogata naftom u zapadnom delu Kanade, otprilike veličine Teksasa.
Pokrajinu preseca planinski lanac Stenovih planina, a među turističkim destinacijama su Banff i Jezero Luiz.
Pokrajina ima jedinstveni politički i kulturni identitet, oblikovan snažnim energetskim i poljoprivrednim sektorima, posvećenošću ekonomskom individualizmu i niskim porezima. Često je nazivaju „energetskom pokrajinom“ jer naftne peščare Alberte čine oko 84 odsto ukupne proizvodnje sirove nafte u Kanadi.
Politički, Alberta se smatra utvrđenjem konzervativizma u Kanadi, iako su njeni urbani centri, Kalgari i Edmonton, progresivniji.
I Kvebek bi da se odvoji
Alberta nije jedina regija sa komplikovanim odnosima sa ostatkom Kanade.
Frankofonska provincija Kvebek dom je višedecenijskog nacionalističkog pokreta koji se zalagao za odvajanje od Kanade, ukorenjenog u želji da se prizna poseban jezički i kulturni identitet Kvebeka.
Popularnost tog pokreta je opala, a anketa iz marta je pokazala da je secesionizam Kvebeka na najnižem nivou podrške od kada su birači tesno odbacili referendum 1995. godine.
Ipak, secesionistička politička stranka Parti Kvebeka ima visoke rezultate u anketama pred pokrajinske izbore zakazane za kasnije ove godine.
