Posle šest sedmica, završena je javna istraga o primeni Zakona o vanrednom stanju tokom februarskog Konvoja slobode. Čulo se svedočenje preko 75 svedoka, uključujući i premijera Džastina Trudoa, i predočeno je preko sedam hiljada dokumenata o dešavanjima u vreme protesta, sve sa ciljem da se građanima pruže dodatna objašnjenja u vezi sa demonstracijama.
Komesar Pol Rulo izrazio je zadovoljstvo zbog činjenice da je sve proteklo bez problema, što je važno kada se zna koliko je razlika i podela u osnovi svega oko konvoja. On veruje da će sada moći da se dođe do odgovora na ključna pitanja o razlozima i opravdanosti procene za proglašavanje vanrednog stanja.
Advokat federalne vlade je u završnoj reči u petak istakao da je, zbog ozbiljnih pretnji nasiljem od strane demonstranata, kao i zbog toga što su blokade predstavljale pretnju po ekonomsku bezbednost Kanade, bilo opravdanih osnova za objavu vanredne situacije na nacionalnom nivou.
No, advokati Alberte i Saskačuana su zamerili što provincijske vlade nisu dovoljno konsultovane oko uvođenja specijalnih mera, dok su advokati pojedinih organizatora protesta okarakterisali mere kao čin nasilja od strane države.
Za vreme svog dvosatnog svedočenja, premijer Trudo je primetio da je predočio neka poverljiva vladina dokumenta i diskusije koje su vodili sa ministrima i službenicima bezbednosti, kako bi omogućio građanima da vide nešto od onoga što je vlada saznavala tokom konvoja.
On je naglasio da je odlučio da preduzme konkretan korak i naloži primenu zakona o vanrednoj situaciji onda kada je to zaista bilo potrebno uraditi. Tog 14. februara je, po njegovim rečima, federalna vlada uvidela da je situacija opasna i destabilišuća i da izmiče kontroli, odnosno da gradske i provincijska vlada nisu uspele da spreče i razreše blokade u Otavi, Vindzoru i Kutsu.
Trudo je priznao da je on bio taj koji je doneo odluku o primeni zakona i da ta odluka nije bila laka, ali budući da je kao premijer imao odgovornost da učini ono što je u njegovoj moći da građani budu bezbedni, potpuno je ubeđen da je uradio pravu stvar.
Dan ranije, u četvrtak, i šefica Trudoovog kabineta Keti Telford je rekla da primena zakona nije bila politička odluka, već da se radilo o očuvanju sigurnosti i bezbednosti građana.
Ovo je bilo prvi put da je primenjen Zakon o vanrednom stanju, koji je donet 1988. godine. Ta mera je omogućila da policija i finansijske institucije dobiju vanredna ovlašćenja kako bi protest bio prekinut.
Kara Zvibel, advokat Udruženja za građanske slobode, istakla je da kreativno i privilegovano pravno mišljenje vlade nije dovoljno da bi se zaključilo da je ispunjen uslov za primenu zakona.
Ona smatra da je vlada tim činom želela da pokaže da čini nešto u vezi sa protestima, koji su nedeljama blokirali centar glavnog grada i stopirali trgovinski promet na nekoliko graničnih prelaza između Kanade i SAD-a.
Advokat koji je zastupao stanovnike Otave i preduzeća pogođena protestima, smatra da čitav ovaj postupak javnog saslušavanja pokazuje snagu demokratije Kanade, a iz činjenice da su svoje iskaze dali i sami demonstranti, više je nego jasno da postoji poverenje u javne institucije.
Komisija će naredne sedmice saslušati analize veštaka i ekspertskih grupa u okviru panela. Eksperti koji se bave proučavanjem Povelje o pravima i slobodama izneće takođe svoje mišljenje u vezi sa dešavanjima tokom konvoja.
Oni smatraju da nisu dovoljno jasno precizirane odrednice oko slobode okupljanja, pa to može izazvati nedoumice oko situacija u kojima pravo na okupljanje može ugrožavati i narušavati prava drugih ljudi.
