cerait helping your business grow big

130 godina od smrti Vinsenta Van Goga

Toronto, 
31. Jul 2020.
Novine Toronto, broj 
1612

U mestu Over-sir-Oaz danas je obeleženo 130 godina od smrti holandskog slikara Vinsenta Van Goga (Vincent Van Gogh) koji je u tom mestu severno od Pariza, 29. jula 1890. godine preminuo od posledice prostrelne rane, preneli su francuski mediji.

Direktorka holandskog muzeja Van Goga, Emili Gordenker i Vilem Van Gog (Njillem), praunuk Tea Van Goga (Theo), brata slavnog slikara, posetili su polje na kojem se pretpostavlja da se umetnik ubio.

Stručnjaci smatraju da je Van Gogova poslednja slika "Koreni" vrsta oproštajnog pisma jer je umetnik naslikao polje gde je kasnije otišao sa revolverom.

Kao i Artur Rembo (Arthur Rimbaud) i Šarl Bodler (Ćarles Baudelaire), Van Gog je bio jedan od umetnika 19. veka čiji poseban talenat i sudbina i danas očaravaju svet.

Prošle godine je na aukciji za 162.500 evra prodat revolver marke Lefošo kojim je holandski slikar želeo da izvrši samoubistvo 27. jula 1890. godine.

Van Gog se posle dve godine provedenih na jugu Francuske, 20. maja 1890. godine preselio u Over-sir-Oaz, severno od Pariza, prema savetu svog brata Tea.

Lekar Pol Gaše (Paul Gaćet), prijatelj impresionističkih slikara, brinuo se o holandskom umetniku koji je tada imao česte psihološke krize. Slikar je iznajmio sobu u gostionici Artura Ravua (Arthur Ravoudž). Tada je bio na vrhuncu svoje umetnosti, slikajući jedno delo dnevno.

Van Gog je 27. jula 1890. godine otišao u šetnju u obližnje polje, i tamo podigao košulju u pokušaju da se upuca revolverom koji je uzeo od gostioničara. Međutim, revolver mu je iskliznuo iz ruke i umetnik je pao u nesvest. Probudio se uveče i tako ranjen je krenuo ka gostionici.

Uprkos pomoći doktora Gašea, Van Gog umire posle dva dana agonije.

Američki naučnici su 2011. godine branili drugu tezu prema kojoj se Van Gog nije ubio već je ranjen u slučajnom pucanju nekih mladih koji su se igrali sa oružjem.

Van Gog (1853-1890) koji je preminuo u 37. godini, jedan je od najvećih slikara postimpresionizma i jedan od najcenjenijih slikara uopšte.

Bio je i začetnik kolorističkog ekspresionizma, želeći da crvenom i zelenom bojom, kako je sam jednom rekao, "izrazi strašne strasti ljudske duše".

Najpoznatija Van Gogova dela su "Ljudi koji jedu krompir" (1885), "Suncokreti"(1888), "Žitno polje i čempresi", "Zvezdana noć", "Crveni vinograd", "Noćni kafe", "Umetnikova spavaća soba u Arlu", "Koreni", "Autoportret" i "Portret doktora Gašea".

 

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke