Dušan Mihailović, arheolog sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, bio je deo istraživačkog tima koji je analizirao deset neandertalskih individua, uključujući neandertalca iz pećine kod Niša. "U pećini Pešturina, našli smo neandertalce stare 111 hiljada godina. Na našoj teritoriji možemo da pratimo rane neandertalce, što je fenomenalno", rekao je i dodao da je zaključak da su neandertalci bili, u genetičkom pogledu, dosta raznovrsni u periodu od pre 110 do 150 hiljada godina.
"To je izuzetno vredan nalaz, drago mi je da su se biološki dokazi u Pešturini toliko dobro očuvali da smo mi mogli da izolujemo tu DNK", istakao je arheolog za N1.
(Otkriće međunarodnog tima u čijem radu su učestvovali i srpski naučnici objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu (Proceeding of the National Academy of Sciences of the USA)).
"Današnja arheološka istraživanja imaju karakter forenzičkih ispitivanja - neophodno je utvrdili hronologiju događaja, prikupiti materijalne i biološke dokaze, uključujući i genetičke dokaze. Ova studija se odnosi na genetičke dokaze o preživljavanju neandertalaca u periodu od pre 75 hiljada do 60 hiljada godina. Tim istraživanjima smo i mi doprineli, jer smo našli u Srbiji ostatke neandertalaca iz kojih je izolovana DNK, tako da je genetička istorija neandertalaca mogla da se rekonstruiše gotovo u potpunosti", rekao je.
Objasnio je i da je pre 70 hiljada godina došlo do naglog klimatskog zahlađenja i ledenog doba, te su se neandertalci povukli su se u refugijalna područja u jugozapadnoj Francuskoj, a da je jedna genetička linija preživela to ledeno doba i da su sa tog područja kasnije proširili po celoj Evropi.
"Najstariji do sada rekonstruisani mikrobiom na svetu"
Dodao je da su u pećini Balanica u Sićevu otkrili najstarije neadertalce u ovom delu Evrope, iz perioda od pre 300 hiljada godina, kao i da već 20 godina istražuju pećine u okolini Sićeva.
"U Pešturini je pre nekoliko godina iz kamenca zuba neandertalca izolovana DNK bakterija koje čine oralni mikrobiom, a koji predstavlja najstariji do sada rekonstruisani mikrobiom na svetu", kazao je Mihailović i objasnio da su time indetifikovane bakterije koje su izumrle.
Istakao je da arheološki ostaci mnogo govore, jer omogućavaju kulture i društva u tom periodu.
Govoreći o pronalasku u pećini Pešturina, ističe i da su pronađene i životinjske kosti, artefakti...
"Taj sled događaja možemo da ispratimo i da vidimo kakav je bio susret neandertalaca i modernih ljudi, pošto je taj susret i ovde dogodio", kazao je i dodao da su vrlo blizu toga.
Podsetio je da je došlo do biološkog mešanja između te dve vrste, što je otkriveno na lokalitetu u Rumuniji.
"Ta individua tamo, moderan čovek star 40 hiljada godina, ima veći procenat neandertalskih gena. Tako da se vidi se da je došlo do kontakta, a to se vidi i u materijalnoj kulutri. Pokušavamo to da razrešimo i u tom cilju sprovodimo naša istraživanja", rekao je.
"Javnost nije dovoljno obaveštena"
Rekao je da je, sa jedne strane, država omogućila istraživanja i da Ministarstvo kulture finansira istraživanja u kontinuitetu, ali da se ništa ne događa sa zahtevom da gradske vlasti u Nišu obezbede prezentaciju i promociju nalazišta u Sićevu.
"Javnost nije dovoljno obaveštena, jer da jeste, verovatno bi više pažnje posvetila, i zvanične institucije posvetile zaštiti, prezentaciji i promociji nalazišta iz tog perioda", rekao je.
