Organizacija UN za prosvetu, nauku i kulturu - UNESKO, obelodanila je da predstoji prvi u istoriji sastanak resornih ministara Grčke i Velike Britanije, Line Mendoni i lorda Parkinsona, o zahtevu Atine da London vrati skulpture odvaljene i odnete s Partenona u 19. veku, ali britansko Ministarstvo kulture već kaže da će to odbiti.
To je objavio vodeći grčki dnevnik "Ta Nea" koji isitiče da je veoma važno što je prvi put posle dva veka britanska vlada uopšte pristala da o tome razgovara, mada je u zvaničnom odgovoru na pitanje tog lista ukazala da se ne menja njen stav da su skulpture u britanskom vlasništvu, te ostaju u Britanskom muzeju u Londonu.
List piše da ipak "izgleda da je najnoviji razvoj događaja prekretnica za pretendovanje na povratak drevnog grčkog blaga koje je lord Elgin poskidao i odneo iz Atine početkom 19. veka, jer je Velika Britanija sve do tvrdoglavo odbijala da na međuvladinom nivou čak i razgovara o tom pitanju".
Međutim, govoreći za grčki list, predstavnik britanskog ministra kulture "oborio je očekivanja pre no što je uopšte počeo dijalog koji su sami Britanci tražili, objasnivši da se stav njegove države nije ni najmanje promenio i da se to pitanje tiče Britanskog muzeja, a ne Vlade".
Vest o predstojećem bilateralnom dijalogu saopštila je Međuvladina komisija Uneska za povratak kulturnih dobara (ICPRCP) koja je od juče na trodnevnom zasedanju u Parizu.
"Velika Britanija nas je obavestila o svom predlogu da se održi sastanak grčke ministarke kulture Line Mendoni i zamenika britanskog sekretara za kulturu lorda Parkinsona" - piše u saopštenju ICPRCP-a koji kaže da je Grčka obavestila to telo da je britanski odmah prihvaćen predlog, upućen grčkoj minisatrki kulture 29. aprila, i da sastanak dve strane treba da bude u "dogledno vreme".
Predstavnik britanskog Ministarstva kulture je na pitanje lista "Ta Nea" kako je došlo do promene stava Londona te sada bar prihvata sastanak, odgovorio da "Velika Britanija ima čvrst stav o tom pitanju koji se nije promenio: Skulpture s Partenona su legalno nabavljene (od lorda Elgina) u skladu s tadašnjim zakonima".
Predstavnik je naveo da "Britanski muzej radi nezavisno od Vlade, bez političkog mešanja. Sve odluke u vezi s njegovim zbirkama donose poverenici Muzeja".
Atinski list podseća da je uobičajena taktika Londona da "prebacuje lopticu" Britanskom muzeju koji odbija svaki grčki zahtev za vraćanje otetih skulptura.
Septembra prošle godine ista komisija UNESKA je pozvala Veliku Britaniju da "počne dobronameran dijalog s Grčkom" o tom problemu, priznajući po prvi put da je "to medjudržavno pitanje i da stoga obaveza vraćanja skulptura očigledno tereti britansku vladu" - piše grčki list.
List piše da je u to vreme London jasno stavio do znanja da će ignorisati tu ključnu odluku UNESKA, što je britanski predstavnik ponovio u sredu na sastanku ICPRCP.
Grčki diplomatski izvor je prokomentarisao da će Grčka na predstojeći sastanak, za koji se ne zna kada će biti, "otići u dobroj nameri, ali s malim očekivanjima jer je moguće da će se to pretvoriti u parodiju dijaloga ako Britanci budu ukopani u svom stavu".
Grčki diplomata čije ime nije objavljeno, međutim je dodao da je "pobeda Grčke već i samo to što je Velika Britanija 'naterana' na dijalog koji je do uporno odbijala".
"Elginov mermer", izložen u namenski izgrađenoj galeriji Britanskog muzeja u Londonu, zbirka je klasičnih grčkih mermernih skulptura, napravljenih pod nadzorom arhitekte i vajara Fidije, kao prvobitnih delova Partenona i drugih verskih i ceremonijalnih građevina na Atinskom Akropolju iz Petog veka pre nove ere.
Od 1801. do 1812. godine, agenti Tomasa Brusa - sedmog Lorda od Elgina, odvalili su i uklonili oko polovine skulptura s Partenona, kao i skulpture s gradjevina Propileja i Erehteja i brodovima ih prevezli u Veliku Britaniju.
Elgin je tvrdio da je za to imao saglasnost - "ferman" - zvaničan dekret Visoke Porte - centralne vlasti Otomanskog carstva koja je, kao vladar Grčke u to vreme, bila pravni vlasnik skulptura. Taj ferman nije nađen u otomanskim arhivima i njegovo postojanje je sporno.
Muzej Akropolja u Atini prikazuje deo kompletnog friza Partenona koji se smatra jednim od najvećih svetskih spomenika kulture, s označenim položajem delova odnetih u London, za koje je ostavljen prostor ako budu vraćeni u Atinu.
U Velikoj Britaniji ima onih koji odobravaju Elginov čin, kao i protivnika, medju kojima je bio Lord Bajron (1809-1824) koji je Elgina nazvao "vandalom i pljačkašem".
O tome je u to vreme vodjena i javna debata u Parlamentu koji je oslobodio Elgina kritike zbog odnošenja skulptura iz Atine, te ih je on 1816. godine prodao britanskoj vladi, a ona ih dala Britanskom muzeju na staranje, gde su od tada.
Pošto je osnovana 1832. godine sticanjem nezavisnosti od Otomanskog carstva, grčka država je počela niz projekata za obnavljanje i povratak svojih opljačkanih spomenika i umetničkih dela.
Međunarodne napore za povratak "Elginovog mermera" je 1980-ih godina pojačala tadašnja grčka ministarka kulture - u svetu čuvena glumica Melina Merkuri, a nastale su i mnoge organizacije koje aktivno rade na tome, ali za sada je sve neuspešno.
UNESKO je 2014. godine ponudio da posreduje izmedju Grčke i Velike Britanije da bi se rešio spor, ali je to Britanski muzej odbilo na osnovu toga što UNESKO saradjuje s državnim telima, a ne s "nedržavnim muzejima" kakav je on formalno. Ipak, UNESKO je 2021. godine pozvao Veliku Britaniju da ukradene skulpture vrati Grčkoj.
