Vlast pokušala da ga utiša, a sada je nominovan za najbolji evropski festival.
U godini kada je EXIT preživeo svoj najteži udarac – faktički proteran iz Srbije zbog podrške studentima – jedna stvar se nije ugasila: zvuk. Naprotiv, postao je glasniji.
Exit je bio toliko glasniji, da je postao festival koji je vlast pokušala da utiša sada nominovan za Najbolji veliki evropski festival, a pobeda bi bila mnogo više od nagrade – bila bi globalni megafon istine o tome šta se u Srbiji dešava.
O pritiscima zbog podrške studentima već su pisali BBC, The Guardian, Le Monde, vodeći nemački, austrijski, španski i holandski mediji. EXIT je postao simbol kulturnog otpora, slučaj bez presedana u Evropi: nijedan veliki festival nije prošao ovakvu vrstu zabrane, sabotaže i cenzure.
Ali najglasniji saveznik festivala postali su upravo oni kojima je tokom leta bilo uskraćeno da nastupaju bilo gde – osim na Exitu.
Muzičari proterani sa drugih scena, bendovi čiji su koncerti otkazivani zbog podrške studentima, umetnici za koje je “velika bina” bila zabranjena teritorija – sada su priskočili da podrže festival koji je njima dao dom, i njima, baš njima, otvorio vrata kad su svuda bila zalupljena.
Golub iz Goblina u svom obraćanju je precizan kao rif: EXIT je bio festival koji je “otvorio vrata svima koji su bili zabranjivani”. Pobeda bi bila “pobeda slobode i solidarnosti”.
Nenad Pejović iz Kande, Kodže i Nebojše podseća da bend “ne pristaje na nepravdu, polarizaciju i mržnju” – ista energija kojom su studenti podigli ulicu, a EXIT binu.
Marko Louis, čija pesma Vatra u mraku je postala neslužbena himna studentskog pokreta, kaže da je EXIT iskustvo “od tonske probe do svitanja na Dance Areni nešto neprocenjivo”. Upravo ta magija bila je jedan od retkih trenutaka leta kada muzika u Srbiji nije bila cenzurisana.
Jubilarni EXIT 2025. nije bio samo festival – bio je manifest. Bina za one koji su ostali bez bine. Dom za studente, umetnike i građane koji odbijaju da ćute. U trenutku kada je kultura u Srbiji na ivici potpunog gašenja, EXIT je postao poslednja velika platforma koja je rekla “ne”.
Zato pobeda na Evropskim festivalskim nagradama nije samo pitanje prestiža. To je pitanje vidljivosti. Pitanje istine. Pitanje toga da glas iz Srbije ne bude utišan – nego pojačan.
Ako festival koji je vlast pokušala da ugasi postane najbolji u Evropi – to neće biti samo pobeda muzike. Biće pobeda svih koji su verovali da sloboda može biti glasnija od zabrane.
