Biblioteke i bibliotekari predstavljaju "malo selo hrabrih i neustrašivih Gala" koji danas "umesto rimskoj, odolevaju savremenoj okupaciji u obliku nekulture, kiča i šunda", rekla je dobitnica nagrade "Najbolji bibliotekar Srbije" u 2020. godini Gordana Vučković.Ona je na današnjoj onlajn ceremoniji uručivanja priznanja u oblasti bibliotekarstva koju dodeljuje Bibliotekarsko društvo Srbije (BDS) ocenila da baviti se kulturom u Srbiji, siromašnoj i politički nestabilnoj zemlji, nikada nije bilo lako, još manje isplativo, jer siromaštvo onemogućava život dostojan čoveka i duhovno obezvređuje svakog pojedinca.
"Beskompromisno se odupiremo i svojim delanjem branimo, dokazujući da nismo teret za budžet nego ponos jedne zemlje, čiju kulturu i stvaralaštvo promovišemo na ništa manje vredan način od ostalih zemalja sa kojima delimo evropske vrednosti", rekla je Vučković.
Ona je ocenila da je bibliotekarstvo u Srbiji "decenijama unazad, sistematski, neosetno ali istrajno, devastirano i obezvređivano".
Prema njenim rečima, pre više od tri decenije, knjižničari su imali platu koja je bila na nivou republičkog proseka i dodala da taj prosek danas nemaju ni bibliotekari.
"Srpske političke elite ne mare mnogo za kulturu, osim kada svojataju naše uspehe pripisujući sebi zasluge, uglavnom kroz deklarativnu ili finansijsku podršku programa i projekata koje smo mi osmislili i realizovali", rekla je Vučković.
Za najprestižniju nagradu u oblasti bibliotekarstva ove godine je bilo nominovano pet bibliotekara iz Srbije.
Vučkovićevu je, po oceni žirija, izdvojila "bogata i dinamična" radna biografija, posvećenost poslu i nesebično prenošenje znanja na mlađe kolege.
"Ona je jedan od onih bibliotečkih stručnjaka koji, primenjujući inovativna rešenja u predstavljanju zavičajne građe, ruše stereotipe o bibliotekarstvu kao dosadnoj profesiji", navedeno je u obrazloženju žirija.
Vučković je samostalni knjižnjičar u Zavičajnom odeljenju Narodne biblioteke "Vuk Karadžić" u Kragujevcu.
Član je i aktivni saradnik redakcije časopisa "Koraci" i "Kragujevačko čitalište".
Poseduje bogatu bibliografiju stručnih radova, preko 60 bibliografskih jedinica.
Autor je više tematskih izložbi i monografskih publikacija.
