U Danskoj muzej posvećen lovu na veštice
- U gradu Ribe na zapadu Danske otvoren je neobičan muzej, posvećen lovu na veštice i periodu istorije koji je zanemaren u Evropi.
Muzej, koji se nalazi u kući bivšeg inkvizitora u srednjovekovnoj četvrti Ribea koji se nekada smatrao prestonicom veštičarenja u Danskoj, predstavlja zaboravljenu priču o progonu veštica koja se pominje u knjigama i istoriji.
Kulturna ustanova je prikazala tadašnje luteransko društvo vrlo pobožno i sujeverno, u kojem magija, strah i nepoverenje privlače božanski gnev.
U nekoliko sala muzeja izložene su metle, amajlije, lutke i lobanje pored raznih sprava za mučenje i to u ritmu zabrinjavajuće muzike sa prigušenim kricima veštica koje su najviše bile progonjene u 17. veku.
U Evropi je u tom periodu bilo progonjeno 100.000 ljudi zbog veštičarenja a 50.000 je spaljeno na lomači. U Danskoj je ubijeno oko 1.000 ljudi, izjavila je predstavnica muzeja Luiz Hauberg Lindgaard (Louise Hauberg Lindgaard) stručnjak za istoriju veštičarenja.
Prema njenim rečima, strog odnos prema tom pitanju pokrenuo je neumoljivi danski kralj Kristijan Četvrti (1577-1648). On je doneo prvi zakon protiv veštičarenja prema kojem su optuženi za praktikovanje crne magije bili osuđeni na lomaču.
Osam godina posle donošenja tog zakona, progoni su bili takvi da je svaki peti dana na lomači spaljena po jedna osoba optužena za veštičarenje.
Stručnjaci smatraju da je kralj na taj način želeo da očuva svoj moć i da se pokaže kao dobar hrišćanim zabrinut za svoje podanike.
Francuski filozof iz 16. veka Žan Boden (Jean Bodin) rekao je da je kralj koji ne progoni veštice odgovoran za zlo i sve strahote svog naroda i da oseća dužnost da progoni veštice.
U to vreme sve je moglo da bude izgovor za veštičarenje, od pretnje nekim banalnim predmetom do sumnjivog šarma neke osobe. Osumnjičenim osobama je sudio građanski sud.
Istoričarka je rekla da su osuđenice najviše bile starije žene, koje su živele same i na ivici siromaštva. Dodala je da je Ana Bruds (Anna) poslednja veštica koja je 1652. godine spaljena na lomači.
Muzej koji je otvoren u junu privukao je oko 10.000 ljudi.
Francuski 'Luj Viton' kupuje američkog 'Tifanija' uz popust
- Najveći posao u sektoru luksuza ponovo je na stolu pošto je čuveni njujorški draguljar "Tifani" pristao na svoju prodaju kompaniji LVMH iz Pariza po ceni manjoj od one koju je očekivao.
LVMH će platiti 131,50 dolara za svaku akciju "Tifanija", odnosno ukupno 15,8 milijardi dolara, dok je američka firma očekivala 16,2 milijarde dolara koliko su Francuzi ponudiili ranije ove godine.
Firma LVMH - vlasnica "Luja Vuitona", "Kristijana Diora", "Fendija", niza marki vina i, posebno, šampanjca, izgledalo je da je prošlog meseca odustala od kupovine "Tifanija", jer je rekla da je vlada Francuske tražila od nje odlaganje tog posla zbog pretnje Vašingtona američkim carinama na francusku robu.
Sada izgleda da je otpao taj razlog dvoumljenja Francuza, a poslednjih dana se tvrdi da veliki akcionari obe firme navaljuju da se postigne dogovor.
"Uvereni smo, kao i uvek, u impresivan potencijal brenda 'Tifani' i verujemo da je LVMH pravi dom za njega", rekao je danas izvršni direktor LVMH Bernar Arno.
"Tifani" je poslednjih godina pokušao da povrati sjaj ere od pre pola veka kada je blistao i u filmu "Doručak kod Tifanija", ali se pokazalo da se njegova verna klijentela osula jer je - ostarila. Pokušao je da se preusmeri na mlađe kupce i snažno se reklamira na internetu, a u toj transformaciji bi mogli da mu pomogna duboki džepovi LVMH.
LVMH, proizvođač luksuzne potrošne robe, veruje da će uspeti da ojača poziciju "Tifanija" na američkom tržištu vrhunskog nakita i očekuje useh i na tržištu Kine, gde se "Tifani" već proširio.
Francusku kupovinu američke kompanije su već odobrili upravni odbori obe firme i očekuje se da ugovor bude potpisan početkom sledeće godine.
Objavljen zbornik radova o jugoslovenskoj ideji u muzici
- Muzikološko društvo Srbije predstaviće u petak, 30. oktobra, u Muzeju Jugoslavije u Beogradu tematski zbornik na temu "Jugoslovenska ideja u/o muzici", najavljeno je danas.
Kako se navodi, reč je o zborniku koji analizira i preispituje ideje i koncepte muzičkog jugoslovenstva, razmatra jugoslovensku muzičku scenu kroz predstavljanje njenih aktera i institucija, kao i kroz analizu elektroakustičke i popularne muzike.
Zbornik je proistekao iz istoimenog međunarodnog naučnog skupa održanog u maju prošle godine u Novom Sadu, koji su organizovali Muzikološko društvo Srbije i Matica srpska.
Na skupu će govoriti Mirjana Veselinović Hofman, Zorica Premate i Nemanja Sovtić.
Početak je zakazan za 16 časova a ulaz je slobodan.
U Francuskoj preminuo lingvista Alen Re, jedan od autora rečnika Rober
- Poznati francuski lingvista Alen Re (Alain Rey), jedan od autora francuskog rečnika Rober" (Le Robert) preminuo je u Parizu u 93. godine, saopštila je danas njegova porodica.
Re je 1951. godine kad je diplomirao književnost zajedno sa advokatom Polom Roberom (Paul) radio na novom "abecednom i analognom" rečniku francuskog jezika. Tako je 1964. godine izdat "Veliki Rober" (Le Grand Robert) u šest tomova, potom 1967. "Mali Rober" (Le Petit Robert) a kasnije druge varijacije rečnika.
Lingvista je bio veliki pratilac evolucije francuskog jezika i za mnoge je bio oličenje savremenog francuskog jezika jer nije oklevao da u rečnik stavi reči govornog jezika kao i lokalizme i regionalizme.
On je uticao na istoriju i razvoj terminologije, leksikologije i istorijske semantike.
Široj javnosti je bio poznat kao voditelj na radiju Frans enter (France Inter) od 1993. do 2006. godine. Vodio je emisiju o rečima u jutarnjem pregledu štampe na radiju.
Pet godina posle aneurizme, pevačica Džoni Mičel se i dalje oporavlja
- Legendarna američka folk pevačica Džoni Mičel (Joni Mitćell) izjavila je da se i dalje bori da ponovo hoda posle rupture moždane aneurizme koju je imala 2015. godine kada je umetnica jedno vreme izgubila i moć govora.
"Nisam skoro pisala... Ne sviram gitaru, ni klavir, ništa", rekla je pevačica u retkom intervjuu koji je dala za britanski list Gardijan (The Guardian).
Džoni Mičel (76) je rekla da njen oporavak zahteva dosta vremena. "Samo sam koncentrisana da vratim zdravlje", rekla je ona koja je svoju bitku uporedila sa dečijom paralizom koju je imala u mladosti.
"Oporavila sam se od dečije paralize i evo me opet, borim se", dodala je ona.
Pevačica je 31. marta 2015. hitno prebačena u bolnicu u Los Anđelesu zbog rupture moždane aneurizme. Nekoliko meseci nije mogla da govori.
Džoni Mičel, čije je pravo ime Roberta Džoan Anderson, dobitnica je osam nagrada Gremi, uključujući i onu za životno delo (2002), a članica je Kuće slavnih rokenrola od 1997.
Karijeru je počela kao ulična pevačica u rodnoj Kanadi, pre nego se preselila u južnu Kaliforniju, gde je krajem 1960-ih počela da nastupa na tada vrlo razvijenoj folk sceni.
Prvi veći uspeh donosi joj drugi album, "Clouds", sa pesmama "Both Sides Now" i "Chelsea Morning", za koji dobija i prvi Gremi za najbolje folk izvođenje.
Album "Ladies of the Canyon" iz 1970. donosi hit "Big Yellow Taxi" i jednu od himni tog doba "Woodstock", a sledeče godine objavljuje "Blue", koji je časopis "Roling Stoun" stavio na 30. mesto svoje liste "500 najvećih albuma svih vremena".
