Gugl će uložiti sedam milijardi dolara u infrastrukture u SAD
- Američki internetski gigant Gugl (Google) uložiće ove godine sedam milijardi dolara u američke kancelarije i centre podataka, i otvoriti 10.000 radnih mesta, izjavio je izvršni direktor te kompanije Sundar Pičaj (Pićai).
"Gugl želi da bude sastavni deo" ekonomskog oporavka, rekao je direktor i dodao da to uključuje ulaganje u lokacije koje su nove za Gugl i u proširenje postojećih centara Gugla u 19 američkih saveznih država.
Očekuje se da će u Atlanti, Čikagu i Njujorku biti otvoreno nekoliko hiljade novih radnih mesta. Planirano je proširenje centara u Nebraski, Južnoj Karolini, Virdžiniji, Nevadi i Teksasu.
Pesnik Stevan Tontić dobitnik Disove nagrade
- Disovu nagradu za 2021. godinu za pesnički opus dobio je Stevan Tontić, saopštila je gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" u Čačku.
Odluku o nagradi jednoglasno je doneo žiri u čijem sastavu su Saša Radojčić, Marko Avramović i Mihajlo Pantić koji je i predednik žirija.U saopštenju žirija piše da je "od prve objavljene knjige 'Nauka o duši i druge vesele priče', do sada najnovije, 'Hristova luda', Tontić je sazdao bogat i razgranat pesnički opus koji je uvek ostajao u znaku vrlo aktivnog odgovora".
Tontić je rođen 1946. godine u Grdanovcima kod Sanskog Mosta, dobitnik je više nagrada za poeziju i prevode sa nemačkog jezika i član je Srpskog književnog društva, Srpskog i Nemačkog PEN centra.
Disova nagrada biće uručena Tontiću krajem maja na završnoj svečanosti manifestacije "Disovo proleće" koju Gradska biblioteka organizuje svake godine u čast poezije Vladislava Petkovića Disa (1880—1917).
Izraelski arheolozi objavili otkriće novih Svitaka sa Mrtvog mora
- Izraelski arheolozi objavili su danas otkriće desetina novih fragmenata Svitaka sa Mrtvog mora sa biblijskim tekstom pronađenim u pećini u pustinji za koje se veruje da su sakriveni tokom jevrejske pobune protiv Rima pre gotovo 1.900 godina.
Na fragmentima pergamenta je tekst na grčkom iz Knjige Zaharija i Nauma, a radikarbon metodom je utvrđeno da potiču iz drugog veka naše ere, saopštila je Izraelska uprava za antikvitete.
To je prvo novo otkriće takvih tekstova u pustinji južno od Jerusalima posle šest decenija.
Veruje se da pripadaju delovima pergamenata pronađenim na mestu poznatom kao "Pećina užasa" nazvanoj tako jer je 40 ljudskih kostura iskopano tamo 1960-tih godina, koji takođe sadrže grčki prevod knjige Dvanaest malih proroka.
Veruje se da su fragmenti skriveni u pećini za vreme oružanog ustanka Bar Kohbe protiv Rima u vreme vladavine imperatora Hadrijana između 132. i 136. godine nove ere.
Nađeni su u okviru nastojanja uprave za antikvitete u Judejskoj pustinji da se nađu svici i spreči moguća krađa. Uprava drži danas konferenciju za novinare da objavi to oktriće.
Svici sa Mrtvog mora ili Kumranski spisi sastoje se od oko 900 dokumenata, uključujući tekstove iz Hebrejske Biblije koji su otkriveni između 1947. i 1956. godine u 11 pećina u okolini Kumrana u blizini drevnog naselje Khirbet Kumran na severozapadnoj obali Mrtvog mora.
Datiraju iz perioda od trećeg veka pre naše ere do prvog veka naše ere i uključuju najranije poznate kopije biblijskih tekstova i dokumente o verovanju jevrejske sekte.
Francuski arhitekti dobitnici Prickerove nagrade
- Nagrada Pricker, najveće priznanje u svetu arhitekture, dodeljena je Francuzima Žan-Filipu Vasalu (Jean-Philippe Vašal) i An Lakaton (Anne Lacaton), koji zagovaraju arhitekturu posveđenu opštoj dobrobiti kombinujuđi velike prostore sa skromnim budžetom, javila je agencija Frans pres.
"Njihov rad, koji odgovara klimatskim i ekološkim vanrednim situacijama našeg doba koliko i socijalnim vanrednim situacijama, posebno na polju gradskog stanovanja, daje novu snagu modernističkim nadama i snovima o poboljšanju života najvećeg broja ljudi", procenio je žiri nagrade.
An Lakaton je šesta žena koja je dobila tu prestižnu nagradu koja se smatrom Nobelom u arhikteturi.
Prošlogdišnji dobitnici su dve Irkinje - Ivon Farel (Yvonne Farrell) i Šeli MakNamara (Shelley McNamara).
Nagradu, koja se dodeljuje od 1979. godine, utemeljio je američki biznismen i političar Džej Pricker (Jay Priztker). Laureati dobijaju novčanu nagradu od 100.000 dolara i sertifikat, a od 1987. godine i bronzanu medalju.
Kineska istraživačka podmornica biće otvorena za svetske naučnike
- Kineska istraživačka podmornica sa posadom Fendoudže biće otvorena za svetske naučnike što će, kako se očekuje, promovisati međunarodnu saradnju u istraživanju dubokih mora, objavila je Kineska medijska grupa (CMG).Podmornicu, koja je u novembru prošle godine u Marijanskom rovu, u zapadnom Tihom okeanu, zaronila na 10.909 metara, što je kineski rekord, razvio je Kineski naučno-istraživački centar za plovila povezan sa Kineskom korporacijom za brodogradnju.
Ona je zvanično predata Institutu za dubokomorsku nauku i inženjering pri Kineskoj akademiji nauka u Sanji, najjužnijoj ostrvskoj provinciji Kine, navodi CMG.
U prehistorijskoj pećini u Francuskoj identifikovana kost stara 450.000 godina
- Vrlo retka kost stara 450.000 godina pronađena u pećini Totavel na jugozapadu Francuske identifikovana je da je pripadala čoveku, saznaje se danas u centru istraživanja tog čuvenog preistorijskog nalazišta.
Radi se o vrhu kosti cevanice dugom nešto manje od šest centimetara pronađenom pre 18 godina, rekao je arheolog Kristijan Pernu, zadužen za istraživanja na toj lokaciji koja se sistematski istražuje od 1964.
On je rekao da je "vrlo retko da se nađu ljudske kosti iz tog vremena, zbog toga što ljudi koji su živeli pre više od 100.000 godina nisu sahranjivali svoje mrtve".
S druge strane teško je znati da li je tako mali delić cevanice pripadao ljudskom biću.
"Kad imate komad od 40 cemtimetara odmah ćete reći da je verovatno pripadao ljudskom biću, ali kada imate mali komad od nekoliko centimetara znajući da ima 122 vrsta fosila opisanih u pećini jako se pazi pre nego što se kaže da je taj komad pripadao čoveku", rekao je Pernu.
Zato je bilo potrebno 18 godina da se identifikuje, trebalo je proveriti da kost zaista dolazi od čoveka a ne od neke druge životinje.To je rađeno putem raznih poređemnja sa skeletom sadašnjeg čoveka, koji i dalje uprkos svemu liči na svoje daleke pretke, ali takođe sa drugim kostima već identifikovanih da potiču od čoveka.
"U ovom slučaju radi se o deliću cevanice. Imamo čak drugi komad koji bi mogao da pripada istoj osobi", rekao je on.On je međutim rekao da nije moguće sprovoditi DNK analizu na tako starim fosilima.
"Još uvek ne možemo da idemo dalje od 80.000 godina maksimalno sa DNK, iako ima primera u Španiji gde smo uspeli da odemo nešto malo dalje", rekao je on.
Pećina u Totavelu, na 20 kilometara severozapadno od Perpinjana već je dala veliki broj fosila koji su omogućili da se rekonstruiše evolucija faune, flore, pejzaža i mediteranske klime pre 100.000 do 700.000 godina.
