BLIC VESTI

Toronto, 
30. Mart 2021.
Novine Toronto, broj 
1670

U Luksemburgu živi najveći procenat stranih državljana

- U članicama Evropske unije živi 23 miliona građana trećih zemalja, a Luksemburg je zemlja sa najvećim procentom stanovnika koji nisu njegovi državljani.

Prema podacima evropske agencije za statistiku Eurostat, 1. januara 2020. godine građani zemalja koje nisu članice EU činili su 5,1 odsto stanovništva Unije.

Takođe, 13,5 miliona ljudi koji žive u nekoj od članica imaju državljanstvo druge članice EU, što predstavlja tri odsto stanovništva Unije.

Najveći udeo nedržavljana ima Luksemburg, a najmanji Poljska i Rumunija.

Strani državljani čine 47 odsto stanovnika Luksemburga, od toga su 39 odsto građani druge članice EU.

Veliki udeo stranih državljana, više od 10 odsto stanovništva, imaju i Malta, Kipar, Austrija, Estonija, Letonija, Irska, Nemačka, Belgija i Španija.

Najveći procenat državljana zemalja izvan EU imaju Estonija (14 odsto) i Letonija (13 odsto). U njima, s druge strane, gotovo da i ne žive državljani drugih članica EU.

U većini zemalja strani državljani su najvećim delom građani trećih zemalja. Jedino u Luksemburgu, Belgiji, Irskoj, Austriji i Slovačkoj više ima onih koji su državljani drugih članica EU.

 

Njujork legalizuje marihuanu za rekreativnu upotrebu

- Poslanici Skupštine američke savezne države Njujork dogovorili su se da legalizuju prodaju marihuane za rekreativnu upotrebu u toj državi.

Kupovinu marihuane za rekreativnu upotrebu, a ne samo za medicinsku, dozvolilo je još 14 američkih saveznih država, ali pokušaji Njujorka prethodnih godina da to dopusti nisu bili uspešni.

Demokratska stranka koja ima dovoljnu većinu u parlamentu Njujorka, odredila je legalizaciju prodaje marihuane za svoj ovogodišnji prioritet.

Vlasti Njujorka procenjuju da bi legalizacija donosila godišnje toj saveznoj državi 350 miliona dolara prihoda.

Zakonom će biti legalizovana prodaja marihuane za rekreativnu upotrebu starijima od 21 godine, a biće uspostavljen i proces licenciranja za isporuku kupcima proizvoda od kanabisa.

Građani Njujorka će imati pravo da uzgajaju do tri zrele i tri nezrele biljke za ličnu upotrebu.

Ako bude usvojen, zakon će odmah stupiti na snagu, ali će prodaja moći da počne tek za 18 meseci do dve godine.

 

Drugi svetski rat u minijaturi u Galeriji SANU od 1. aprila

- Izložba "Drugi svetski rat u minijaturi: 80 godina od Aprilskog rata" biće otvorena od 1. aprila u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), povodom 80 godina od događaja kojim je u Srbiji započeo Drugi svetski rat.

Organizatori izložbe su Maketarski klub "Oluj" i Beogradski maketarski klub, u saradnji sa SANU.

U saopštenju se navodi da je izložba namenjena širokoj publici, deci školskog uzrasta, zaljubljenicima u vizuelnu umetnost, minijaturu i istoriju.

Na izložbi će biti prikazano preko 100 maketa borbenih sredstava iz Aprilskog i Drugog svetskog rata, koje će kroz autentični prikaz kopija aviona, vozila, brodova, figura, diorama i vinjeta, pružiti posetiocu uvid u borbenu tehniku tog perioda.

"Burna istorijska dešavanja su na teritoriji Srbije dovela do vrlo ograničenog broja muzejskih eksponata borbene tehnike iz ove epohe. Imajući to u vidu, maketa je pogodan medij da, makar u minijaturi, posetiocima pruži trodimenzionalni utisak ovih tehničkih dostignuća koja danas deluju gotovo nemogućim", navodi se u saopštenju organizatora.

Pored maketa, deo izložbe će biti i štampani panoi, koji će sadržati crteže i fotografije, mape borbenih dejstava, isečke iz štampe i tekstove.

Izložba traje do 24. aprila, Galerija nauke i tehnike SANU od ponedeljka do petka radi od 10 do 20 časova, a subotom od 10 do 15 sati.

Stručno vođenje kroz izložbu predviđeno je za svaki petak u sedmici u 18 sati, a u skladu sa propisanim protivepidemiološkim merama.

 

Sofija protestovala jer S.Makedonija sprečava uvoz bugarskih knjiga

- Ambasada Bugarske u Skoplju je uručila protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Severne Makedonije jer njene carinske vlasti nisu dozvolile uvoz 920 knjiga za Bugarski kulturno-informativni centar.

To je, kako je prenela agencija MIA, saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, navodeći da je knjige s naslovom "Bugarske narodne pesme braće Miladinovi" nosio bugarski državljanin koji je na graničnom prelazu "Deve bair" pokazao dogovor da ih poklanja Bugarskom kulturno-informativnom centru u Skoplju.

Po saopštenju, i pored prisustva konzula iz Ambasade u Skoplju na graničnom prelazu, carinske vlasti Severne Makedonije su izjavile da je neophodna dozvola Ministarstva spoljnih poslova uz saglasnost Ministarstva za kulturu.

U protestnoj noti Sofija traži objašnjenje Skoplja zbog ćega se traži dozvola za unošenje literature iz zemlje EU, i tvrdi da to nije nigde regulisano i da je apsurdno da se dešava kada Severna Makedonija želi da se priključi Uniji.

Navodi se i da će Bugarska o tome obavestiti Evropsku komisiju i ambasade članica EU Skoplju.

 

Direktorka Galerije slika u Šidu ne ispunjava uslove

- Stranka slobode i pravde (SSP) je zatražila od vlasti u Šidu dokaze o tome da nova direktorka Galerije slika Save Šumanovića, Jovana Lakić, ispunjava uslov s konkursa za to mesto: da ima najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi.

Navedeno je da je na sednici Skupštine opštine Šid razrešen direktorka Galerije Vesna Burojević koja je diplomirana istoričarkaa umetnosti, a na njeno mesto izabrana Jovana Lakić, koja je profesorka razredne nastave.

SSP je iznela da Lakić nikada nije radila na kulturnim aktivnostima, a da joj je potvrdu da je radila, izdala Opštinska uprava Šid koja nije ustanova kulture.

SSP je pitala na osnovu čega je Jovani Lakić izdata potvrda da je radila u Kulturno-obrazovnom centru Šid jer ona "nikada nije radila niti bila angažovana u toj ustanovi".

"Odgovaraće svi koji su falsifikovali dokumentaciju i obmanuli odbornike Skupštine Opštine Šid, kao i građane Šida", piše u saopštenju Odbora ŠP u Šidu.

 

Otvaranje skvera Despota Stefana sa spomenikom 19. aprila

- Glavni urbanista Marko Stojčić najavio je  da će spomenik Despotu Stefanu Lazareviću biti svečano otkriven na novom skveru koji nosi ime tog vladara, poslednjeg dana manifestacije "Dani Beograda" 19. aprila.

"Despot Stefan Lazarević je zaslužan što je Beograd danas prestonica. Jedan od naših najznačajnijih književnika srednjeg veka i veliki poštovalac umetnosti i kulture tog doba. Dugovali smo mu spomenik", rekao je Stojčić a preneo Beoinfo.

Kako je dodao, spomenik je izgrađen prema autorskom delu akademika Svetomira Arsića Basare, visok je četiri metra, a u manjoj razmeri skulptura se nalazi u Istorijskom muzeju Srbije.

Spomenik će biti centralna figura koja će uticati na arhitektonski izraz pjacete, podeljene u tri segmenta, jedan namenjen pešacima, drugi sa cvetnim detaljima i treći sa zelenilom.

Spomenik je završen, a na uređenju samog skvera trenutno su angažovani radnici "Zelenila – Beograd".

Stojčić je precizirao da će prostor biti popločan granitnim pločama, ali većim delom će biti pod zelenilom – s travnatim površinama u kaskadama i sadnicama.

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke