Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je ambasadorima akreditovanim u Beogradu predstavio kandidaturu Srbije za Izvršni savet Uneska, navodeći da je privržena poštovanju fundamentalnih principa u međunarodnim odnosima i da se zalaže za jačanje multilateralizma, kao osnove za delovanje u širim međunarodnim okvirima.
Povodom kandidature Srbije za Izvršni savet Uneska (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu), za period od 2023. do 2027. godine, Dačić je ambasadorima rekao da ta organizacija ima mandat da doprinese trajnoj izgradnji mira, kroz međudržavnu saradnju i dijalog u oblasti obrazovanja, nauke i kulture.
"Sa zadovoljstvom mogu da istaknem da su ovo bile i osnove kojima smo se rukovodili tokom našeg predsedavanja Izvršnim savetom, koje će uskoro biti okončano. U izuzetno teškim globalnim okolnostima, Srbija je, kao predsedavajuća Izvršnog saveta, nastojala da efikasno i pragmatično doprinese kompromisnom rešavanju svih pitanja u Unesku u cilju jačanja uloge ove organizacije", kazao je Dačić.
Na predstavljanju kandidature, o kojoj će se odlučivati na izborima 15. i 17. novembra u Parizu, tokom 42. zasedanja Generalne konferencije Uneska, Dačić je rekao i da je Srbija izuzetno bogata raznovrsnim kulturnim nasleđem koje obuhvata period od praistorije do kulturnih celina savremenog doba.
On je kazao da je "vrhunac srpskog srednjovekovnog umetničkog izraza na najreprezentativniji način predstavljen u četiri srpska manastira na Kosovu i Metohiji", upisana na Listu svetske baštine: Dečani, Gračanica, Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška.
"Kulturno-istorijsko nasleđe na Kosovu i Metohiji, gde se nalazi 1.300 svetinja, čini stub našeg nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta. Nažalost, to nasleđe ne samo da je konstantno izloženo pokušajima preimenovanja i revizije nepobitnih istorijskih činjenica, nego je već duži niz godina fizički ugroženo", naveo je.
Dačić je rekao da "sa žaljenjem konstatuje da se ti spomenici nalaze i na Listi Uneska u opasnosti zbog konstantnih napada, pretnji i rizika sa kojima su srpski narod i zaostavština na Kosovu u kontinuitetu suočeni", ukazujući da su međunarodne snage, čiji je zadatak da čuvaju srpsku kulturnu baštinu, raspoređene samo na pojedinim kulturnim dobrima.
Ministar spoljnih poslova je izneo i neke od prioriteta na kojima će se zasnivati aktivnosti Srbije u Izvršnom savetu, ako bude izabrana.
Naveo je da Srbija "u kontinuitetu i svestranim angažovanjem" podržava Uneskov "Prioritet Afrika", u skladu sa Agendom 2030, Agendom Afričke unije 2063 i potrebama i prioritetima samih afričkih zemalja.
"Srbija, sada već tradicionalno, sprovodi program Vlade 'Svet u Srbiji', kojim se godišnje stipendira oko 200 studenata iz zemalja u razvoju. On beleži izuzetne rezultate i demonstrira naše trajno opredeljenje da negujemo i razvijamo saradnju za zemljama Afrike", kazao je Dačić.
On je rekao i da je Srbija spremna da podeli sa zemljama u razvoju "izuzetna iskustva i dostignuća koja je zabeležila u proteklom periodu", navodeći, između ostalog, da je u oblasti kreativnih industrija od 2014. godine zabeležila rast od 60 odsto, i skok BDP-a od šest odsto za svega dve godine (2019-2021).
"U saradnji sa partnerima, naša iskustva u oblasti kreativne ekonomije i veštačke inteligencije mogu doprineti da Unesko ponovo postane razvojni centar i mesto okupljanja i razmene ideja, što za zemlje u razvoju predstavlja šansu od posebnog značaja", ukazao je Dačić.
Dodao je da je obrazovanje za Srbiju "stub i pokretač" održivog razvoja i Agende 2030 - Cilja održivog razvoja 4.
"Ukupni doprinos Srbije, gde je osnovno i srednje obrazovanje besplatno, kao i visoko obrazovanje za talentovane i studente loše materijalne situacije, ogleda se i u uključivanju migranata i interno raseljenih lica u ostvarivanju jednog od osnovnih prava, prava na obrazovanje", rekao je srpski ministar.
Naveo je da je Srbija izuzetno posvećena i da će nastaviti da se zalaže za poštovanje i primenu konvencija od kojih su među državama članicama najpopularnije Konvencija o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa i Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine.
"Srbija prepoznaje nematerijalno kulturno nasleđe kao važan faktor u održavanju kulturne raznolikosti u uslovima rastuće globalizacije i za nas je razumevanje nematerijalnog kulturnog nasleđa različitih zajednica sredstvo za uspostavljanje dijaloga među kulturama kojim se podstiče uzajamno poštovanje drugih načina života, koje ćemo dodatno promovisati", dodao je.
Dačić je rekao i da je jedan od prioritetnih zadataka Srbije, kao i većine država članica Uneska, podizanje svesti o sve većoj ugroženosti svetskog nasleđa usled različitih faktora kao što su klimatske promene, oružani sukobi i često odsustvo primene adekvatnih mera koje preporučuje Konvencija o zaštiti svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa.
