Dobitnik 64. NIN-ove nagrade za roman godine je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija" u izdanju "Besne kobile", saopštio je žiri.
U najužem izboru za roman godine bili su i "Srodnici" (Laguna) Jovice Aćina, "Gorgone" (Geopoetika) Mire Otašević, "Danas je sreda" (Čarobna knjiga) Davida Albaharija i "Srebrna magla pada" (Partizanska knjiga) Srđana Srdića.
Predsednik žirija Božo Koprivica naveo je da je žiri u svih pet knjiga video potencijal i razlog zašto se knjiga mogla naći na pobedničkom mestu iako se članovi žirija nisu usaglasili do kraja.
O dobitniku nagrade odlučivali su i Mihajlo Pantić, Tamara Krstić i Zoran Paunović koji su glasali za pobednički roman, i Jasmina Vrbavac po čijem mišljenju je najbolji roman bio "Srebrna magla pala".
Odluka je doneta nakon neuobičajeno dugog većanja koje je trajalo dva sata i 40 minuta, zbog čega je konferencija za novinare kasnila nešto više od jednog sata. O pobedniku se odlučivalo između dva dela - "Luzitanije" i "Gorgone".
Nagrada će Atanackoviću, koji živi u Firenci, biti uručena na proslavi 83. rođendana NIN-a, 22. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.
"Preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanju haosu Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču o temeljnim egzistencijalnim i društvenim pitanjima savremenog sveta", naveo je žiri i dodao da je "Luzitanija" roman koji pomera granica.
Članovi žirija ocenili su da je pobednički roman "delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman 'Luzitanija' sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja".
Koprivica je naveo da je Atanackovićeva knjiga, knjiga sa elemetnima fantastike bez rezova, da je u njoj jako dobro koristio podatke, iskontrolisao sudbine jako velikog broja junaka, od Velikog rata do danas.
Kako je dodao, to je priča napisana iz višestruko pomerene, višeslojne perspektive.
Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju Atanacković, kako je dodao Koprivica, stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživaljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti.
Koprivica je dodao da je "Luzitanija" napisana jako bogatim jezikom, jer koristi različite discipline od slikarstva do botanike.
"Njegova posebna država smeštena je 1916. tamo gde je ležao jedan od najvećih srpskih pisaca Petar Kočić. Bila bi sreća da ova naša Srbija danas ima takvu vladu na čelu sa doktorom Stojimirovićem", rekao je Koprivica.
Koprivica je naveo da je on glasao za "Gorgonu" jer je to knjiga koja se bavi fašizmom, sudbinom pisaca, umetnika, boksera i muzičara u prvoj polovini 20 veka, koji su uglavnom tragično završili, ali ima i nekoliko ljubavnih priča poput one o jevrejskoj devojčici i romskom dečaku.
Prema njegovim rečima, Mira Otašević se u knjizi bavi temom holokausta, genocida nad Romima i homoseksulacima. - Ona šalje poruku da tamo gde je ljubav nikada nije tama, ona poziva na otpor, na borbu protiv zla, koje nam je pred nosom, na jednom mestu se kaže, "ako se boriš možes da izgubiš ako se ne boriš već si izgubio".
Prema rečima Vrbavac, "Luzitanija" je roman prvenac u kome autor zahvaljujući svetu vizuelnih umetnosti iz koga dolazi izuzetno dobro pretvara jezik u slike.Knjiga Mire Otašević je prema njenoj oceni podsetnik za sve nas na zlo koje se neprekidno dešava.
Jovica Aćin i David Albahari dokazani su pisci, koji tragaju za večnim pitanjima, onim iza zavese svesti i realnosti, rekla je Vrbavac i ocenila da Srdić svojim romanom pomera granice naših doživljaja.
"Srdić kao pisac mnogo očekuje i od sebe i od čitaoca. Zato pozvam čitaoce da imaju strpljenje jer će se trud koji ulože u čitanje na kraju isplatiiti", navela je ona.
Mihajlo Pantić podsetio je da mu upravo ističe četvorogodišnji mandat u žiriju. "Žiri za to vreme pročitao oko 800 knjiga i zato se danas postavlja ključno pitanje šta književnost može da postigne", naveo je on.
Tamara Krstić navela je da se za svih pet romana iz užeg izbora može reći da imaju zajedničku temu - temu bolesti - od Parkinsonove kod Davida Albaharija, preko ludila u pobedničkom delu, do fašizma i zla kao bolesti 20. veka kod Mire Otašević.
Pobednik se novinarima iz Italije obratio preko Skajpa navodeći da mu je "velika čast" što je laureat Ninove nagrade, ali je i dodao da je bio oduševljen i ulaskom u najuži krug. Na pitanje da li zna šta ga očekuje i koliko će mu nagada o kojima sanjaju pisci, promeniti život, a "Luzitanija" je njegov prvenac, rekao "nisam svestan ničega".
"Zahvalan sam što je nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je ono našlo svoj put do čitalaca i stručne javnosti. Fascinira me činjenica da knjiga, otkako se pojavila u knjižarama, funkcioniše kao živo biće i stiče svoj put i vidljivost mimo autora", rekao je Atanacković čija osnovna preokupacija u životu nije pisana reč.
Atanacković je na pitanje koliko mu je bavljenje vizuelnom umetnošću pomoglo u kreiranju likova i slika u romanu, odgovorio da ta činjenica nije isključila njegovo bavljenje tekstom.
Upitan da prokomentariše što je napisao da je "Luzitanija najmanja država na svetu sa najdubljim sukobom između progresa i ludila", Atanacković je rekao da je stigma vezana za ludilo viševekovna a da je ovladavanje ludilom kroz vreme i istoriju značilo vrstu progresa.
"Mislio sam da je neophodno da zamislimo državu koja će biti primer dobrog projekta, a da je sačine i zamisle marginalizovane populacije", rekao je Atanacković i podsetio da je radio sa marginalizovanim grupama među kojima su osobe sa invaliditetom čija su prava konstatno i sistematski ugrožena.
