I roboti moraju da nauče ćirilicu

Toronto, 
23. Februar 2021.
Novine Toronto, broj 
1661

Učesnici onlajn-tribine "Jezik kao hranitelj naroda - značaj očuvanja i negovanja maternjeg jezika", izneli su stav da je potreban zakonski okvir za upotrebu maternjeg jezika i ćirilice kao pisma, da se strane reči mogu prihvatiti kada se "upodobe" sa standardima u srpskom jeziku, kao i da se u okviru borbe za očuvanje jezika "i roboti moraju naučiti da koriste ćirilicu".

Predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Dejan Masliković je rekao da je ćirilica "jedan od glavnih prioriteta nacionalnog identiteta srpskog naroda i kao takva zavređuje napor da bude očuvana".

Maslinković je na tribini povodom Dana maternjeg jezika rekao da se u Srbiji vodi računa i o očuvanju i negovanju jezika manjina, te je u zvaničnoj upotrebi još 13 jezika na kojima 60.000 učenika pohađa nastavu, ali primetio da "ne možemo da se pohvalimo reciprocitetom prema srpskoj manjini u državama u okruženju".

On je rekao da je "veliki priliv stranih reči za kojih u srpskom jeziku nema zamene". Pomenuo je da Hrvatska pokušava da domaćim rečima zameni strane i kao primer naveo reč "zascen" kao tamenu za engleski naziv "bekstejdž".Predsednik Odseka za standardizaciju, lingvista Sreto Tanasić je zamerio to što nema Ustavom predviđenog Zakona o službenoj upotrebi srpskog jezika.

Tanasić je rekao da je "nije zlo da se uzme (u zvaničnu upotrebu) strana reč, ali ona treba da se upodobi sa standardima srpskog jezika".

Naveo je da je Odbor dao takvu preporuku i o izboru reči u vezi s epidemijom korona virusa i izneo inicijativu da se Holandija, "u skladu sa zakonitistima srpskog jezika", zvanično naziva Nizozemska, ali stav Odseka za standardizaciju je bio da to nije potrebno.

Po rečima profesora Filološkog fakulteta, Aleksandra Milanovića, "u Srbiji danas ne znamo šta je zakonski okvir o službenom jeziku i pismu".

"Šta u Srbiji mora biti napisano ćirilicom a šta ne mora, treba da bude propisano jezičkom politikom, postojeći zakon je tu nedorečen", rekao je Milanović.

Direktorka Gradske biblioteke Beograda Jasmina Ninkov je rekla da je uloga biblioteka u bici za jezik "fundametalna".

Pošto je istakla da biblioteka koju ona vodi najveću pažnju poklanja radu s decom, navela je da je uvela nagrade za decu do 12 godina koja su pročitala najviše knjiga, i podsetila da deca koja više čitaju, mnogo se bolje izražavaju i koriste mnogo veći fond reči.

Predstavnik beogradske Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", Adam Sofronijević, rekao je da je ta biblioteka posvećena digitalizaciji jer je to "alat da to što imamo stavimo u funkciju".

"Čemu čuvamo to što imamo, ako to nigde ne stigne. Ako roboti ne govore ćirilicu, mi nismo uradili naš posao", kazao je Sofronijević i dodao da "roboti u Srbiji razumeju ćirilicu", ali tako nije i u inostranstvu.

Univerzitetska biblioteka ima digitalnu zbirku od 600,000 stranica na ćiriličnom pismu i srpskom jeziku.Onlajn tribinu povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika organizovali su Ministarstvo kulture i informisanja i "Color Media Communications".

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke