Učesnici debate "Kosovo - Nasleđe sećanja" festivala "Mirdita, dobar dan" u Beogradu ocenili su da na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na Srpsko i Albansko.
Korab Krasnići iz foruma ZFD sa Kosova koji je menadžer projekta i publikacije "Kosovo - Nasleđe sećanja" rekao je na debati u Centru za kulturnu dekontaminaciju da za njega neće biti problema ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali do to treba biti polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu, navodi se u saopštenju Inicijative mladih za ljudska prava.
"Ljudi treba da istražuju o toj temi, a ne da govorimo samo o politici i o podelama",rekao je Krasnići.
Durim Abdulahu sa Filozofskog fakulteta u Prištini je istakao da je Kosovo prostor na kojem su živeli i danas žive različiti narodi koji ravnopravno gledaju na kulturne baštine, na spomenike, crkve, džamije.
"Političari nemaju emocije o baštinama i kulturnom nasleđu na Kosovu. To je prostor na kojem su živeli Srbi i Albanci i isti ti narodi i danas odlaze i obilaze te objekte. Zato bi to trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njima", rekao je Abdulahu.
Oni su ocenili da i pored napetosti i fokusiranosti politike na politiku identiteta i podela, to nisu procesi koji se tiču kulture ljudi koji žive na tim prostorima.
"Sve dok postoje dva suprotna narativa teško je da pronađemo sredinu. Prvi korak treba da bude da naša društva započnu dijalog, da budu fokusirani na istraživanja, a ne na političke podele", kazao je Krasnići.
Govoreći o tome da li se na isti način čuvaju srpske crkve i spomenici na Kosovu, kao i ostali objekti i šta su prioroteti, Abdulah je rekao da ne postoje tendencije naroda sa Kosova da nešto unište i da baština postaje subjekt politike.
