Cekolupna ekonomija, uključujući kulturu i kreativni sektor, potrebno je da se prilagodi novim uslovima rada i života, zasnovanim na principima kao što su javna bezbednost, transparentnost, jednakost uključujući i jednakost prihoda, piše u izveštaju Uneska o uticaju pandemije na kulturu i kreativni sektor u Srbiji.
U istraživanju koje je obuhvatilo period prvog talasa pandemije korona virusa od aprila do juna 2020, učestvovali su Zavod za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, platforma Srbija stvara i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.Prikupljanje podataka realizovano je tokom juna meseca 2020. godine. Istraživanje o efektima pandemije na kulturne institucije i organizacije obuhvatilo je 562 institucije kulture, uključujući 530 javnih ustanova, 12 privatnih i 20 ustanova koje funkcionišu kao deo javnih preduzeća, fondacija, verskih zajednica, univerziteta, kao i 6.476 preduzeća u kulturnom i kreativnom sektoru.
U izveštaju Uneska se navodi da je tokom oporavka važno posebno naglasiti uključivanje najteže pogođenih grupa i precizira da žene čine 58,8 odsto zaposlenih u oblasti kulture i u kreativnom sektoru, a 46,2 odsto žena je na mestu direktora u javnim institucijama kulture.
Pored toga, 70 odsto zaposlenih u kreativnoj industriji ima između 25 i 44 godine. Oko 50 odsto firmi koje su u vlasništvu LGBTI osoba i to većina njih u turističkom sektoru kao delu kreativne industrije, pretrpelo je direktne ekonomske posledice pandemije.
U izveštaju se ocenjuje da se održivost oporavka u oblasti kulture ne može postići dok sve grupe nisu potpuno obuhvaćene i ističe značaj stvaranja novih digitalnih kulturnih prostora za pristupanje i konzumiranje kulture i kulturnog nasleđa putem tehnologija.
U tom cilju je potrebno ulaganje u tehničku opremu, a zaposlenima u kulturi i kreativnim industrijama biće potrebne nove veštine za neposredno delovanje i za učešće u oporavku tog sektora od posledica pandemije.
"Ova promena u poslovnom modelu je imperativ za dugoročni opstanak sektora", dodaje se u zaključcima izveštaja i ističe da taj sektor treba da se usredsredi na identifikovanje novih mogućnosti za kulturnu i kreativnu proizvodnju, širenje i potrošnju kulturnih dobara i usluga. "Ovo je još relevantnije imajući u vidu značaj kulture za društvo", ukazuje se u izveštaju.
U izveštaju se takođe dodaje da dostupnost kulturnih sadržaja pomaže ljudima da se nose sa krizom i uvedenim restriktivnim merama, pa su brojne institucije kulture u tu svrhu pružile onlajn besplatan sadržaj.
