Mario Vargas Ljosa izabran za člana Francuske akademije
Peruanski književnik Mario Vargas Ljosa (Llosa) (85) izabran je za člana Francuske akademije, iako je prema pravilima Akademije prešao godine za članstvo.
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine dobio je 18 glasova za, jedan glas protiv i dva nevažeća glasačka listića.
Njegova kandidatura podneta je još 2010. godine kada je Ljosa ispunjavao starosnu granicu od 75 godina. Za ulazak u Francusku akademiju ne postoji pravilo o nacionalnosti.
Ljosa nije nikad objavljivao dela na francuskom, iako ga tečno govori pošto je emigrirao u Pariz 1959. godine. Slavni književnik sada živi u Madridu.
Književnik je napisao više od 30 romana, dramskih komada i eseja. Među njegovim najpoznatijim delima su "Zelena kuća", "Razgovor u katedrali", "Tetka Hulija i piskaralo", "Don Rigobertove beležnice" i "Raj na drugom čošku".
Ljosa je 1995. dobio je nagradu Servantes (Cervantes), koja važi za najznačajnije književno priznanje piscima španskog govornog područja.
Umetnik je jednom prilikom rekao da promovisanje književnosti nije samo podrška nekom obliku zadovoljstva, luksuza, već ohrabrenje za slobodu, demokratiju, pluralizam i koegzistenciju u različitostima.
Revija predstava malih formi na sceni pirotskog Pozorišta
Direktor Narodnog pozorišta Pirot Gradimir Filipović izjavio je da ovaj teatar organizuje Reviju predstava malih formi od 1. do 6. decembra, na kojoj će ljubitelji pozorišne umetnosti videti pet predstava, četiri gostujuće i jednu domaću.Filipović je za agenciju Beta izjavio da će "zbog aktuelne epidemiološke situacije broj posetilaca u sali biti ograničen na 170".
Prema rečima organizatora pozorišta Dejana Glišića, prvi put se ova Revija koja ima tradiciju i za koju uvek vlada veliko interesovanje u gradu, održava u decembru.
Revija počinje u sredu 1. decembra komedijom monodramom "Ži mi ti (Rocky 6)" u kojoj igra Dragan Boža Marjanović, po tekstu Branislava Markovica.
U četvrtak, 2. decembra na programu je komedija "Neka bude šta bude (samo da je muško)", a protagonisti ove predstave su glumica Beogradskog dramskog pozorišta Sandra Bugarski i glumac Pozorišta na Terazijama Vladan Savić.
U petak je predstava ''Crveni šešir" u kojoj igraju Mina Lazarević i Nada Blam, a u subotu, 4. decembra Ljiljana Blagojević, Vesna Stanković i Branislav Tomašević igraju u kabaretskoj predstavi "Dobri čovek", koja se bazira na "Listićima", odnosno dnevniku koji je mladi Branislav Nušić krišom zapisivao, dok je ležao dvogodišnju robiju u Požarevcu zbog pesme "Dva raba".
Poslednjeg dana Revije glumci pirotskog Potorišta igraju komad "Nemam da platim i neću da platim", po tekstu Daria Foa, u adaptaciji i režiji Miloša Jagodića.
Sve predstave se igraju u sali pozorišta i počinju u 19.30 sati.
Preminuo prvak opere Srpskog narodnog pozorišta Branislav Vukasović
Prvak opere Srpskog narodnog pozorišta u penziji Branislav Vukasović preminuo je u Novom Sadu u 70. godini, saopštilo je to pozorište.Kako se navodi, bariton Branislav Vukasović je dobitnik najvišeg priznanja SNP-a, Zlatne medalje "Jovan Đorđević" i Godišnjih nagrada SNP-a.
Učiteljsku školu je završio u Sremskim Karlovcima (1971) i radio u prosveti do 1979. godine. Pevanje je učio kod Teodora Dinjaškog, a potom studirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Oktava Enigareskua. Od 1980. do penzionisanja (2012) bio je član Opere SNP-a.
Uspešno je ostvario više uloga iz lirskog baritonskog faha: Silvia (Pajaci), Papagena (Čarobna frula), Roberta (Jolanta), Marsela (Boemi), a jedan od najpopularnijih likova operske literature, Rosinijevog berberina iz Sevilje (Figara), tumačio je više od sto puta.
Bio je i u komičnim, opersko-operetskim ulogama: Belkore (Ljubavni napitak), Ping (Turandot), Skula (Knez Igor), Biskroma (Viva la Mama), Jovan (Pokondirena tikva), mlinar Sima (Ero s onoga svijeta), Falke (Slepi miš), Homonai (Baron ciganin), Bambora (Jabuka).
U poslednjoj deceniji prošlog veka bio je jedan od nosilaca operskog repertoara kada je, pored ostalih, realizovao i niz velikih Verdijevih likova: Žermona (Travijata), grofa Lunu (Trubadur), Don Karlosa (Moć sudbine), Rodriga (Don Karlos) i Rigoleta (Rigoleto).
Za naslovnu ulogu Rigoleta, dobio je Godišnju nagradu SNP (2004), a istu nagradu je ranije dobio i za visoka umetnička ostvarenja uloga Marsela (1988.) i Falkea (1997).
Najviše priznanje SNP-a, Zlatna medalja "Jovan Đorđević", uručena mu je 2012. godine.
NASA u prvoj misiji skretanja putanje asteroida
Američka svemirska agencija NASA je lansirala raketu u prvoj misiji koja će pokušati da skrene putanju asteroida.Raketa je lansirana iz američke države Kalifornije, iz baze Vandenberg.
Probna misija nazvana DART obavlja se uz pomoć rakete Falkon (Falcon) 9 kompanije Spejseks (SpaceDž).
NASA je uživo prenosila snimke lansiranja u 06.21 (GMT).Ovom misijom NASA će testirati tehnologiju koja bi jednog dana mogla da skrene asteroid sa kursa.
Naučnici snimili početak razmnožavanja korala, nada u oporavak ugroženog podvodnog ekosistema
Naučnici, koji su snimili noćas početak razmnožavanja Velikog koralnog grebena kod australijske obale u Koralnom moru, tvrde da ovaj fenomen uliva nadu u oporavak ugroženog podvodnog ekosistema.Neverovatan prizor i erupcija boja traju nekoliko dana na otvorenom moru.
Naučnici zabrinuti zbog propadanja grebena tvrde da je veliko zadovoljstvo da prisustvuju ovom fenomenu.
"To je snažna demonstracija da su ekološke funkcije koralnog grebena netaknute i da funkcionišu posle faze oporavka od više od 18 meseci", rekao je biolog Garet Filips.
Veliki koralni greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda, na severoistoku Australije.
Klimatske promene ugrožavaju korale koji zbog toga blede i postaju podložni bolestima. Dve trećine Velikog koralnog grebena su, kako se smatra, oštećene, a ugrožava ga i zagađenje okeana.
Veliki koralni greben je na listi svetskog nasleđa Uneska.
