Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine znaće se u ponedeljak, 24. januara
U ponedeljak, 24. januara biće proglašen 68. dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine, za koju je u drugu selekciju ušlo 17 romana koji su objavljeni tokom 2021. godine, saopšteno je .
Iz NIN-a je saopšteno da je žiri u čijem su sastavu Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Кukić i predsednik žirija Teofil Pančić, u drugu selekciju uvrstio romane "Smrtni ishod atletskih povreda" Milice Vučković, "Predeo kroz koji se probijam" Boška Tomaševića i "Sampas" Ilije Đurovića.
Za NIN-ovu nagradu konkurišu i romani "Ono o čemu se ne može govoriti" Elvedina Nezirovića, "Deca" Milene Marković, "Simptomi" Milice Sniva, "Savršen antitalenat za sreću" Nebojše Milenkovića, "Španska čizma" Vladimira Кopicla, "Sluz i žuč" Nenada Rackovića, "Iz mraka" Branka Ćurčića, "Mokrinske hronike" Srđana V. Tešina i "Kako se jede nar" Bojana Babića.
U užem izboru za roman godine u 2021. godini su i "Pogovor" Davida Albaharija, "U lancima" Nine Savčić, "Carinska ulica u Novom Sadu" Lasla Blaškovića, "Ko je ubio Gogolja?" Aleksandra Novačića i "Popino prase" Siniše Tucića.
U Beogradu veče posvećeno Kairu
Izložba posvećena Kairu, prestonici kulture islamskog sveta 2022. godine, na kojoj je predstavljeno oko 70 fotografija, otvorena je večeras u prostorijama Islamske zajednice u Beogradu.
Izložbu je otvorio muftija beogradski Fadilet Mustafa Jusufspahić, koji je ujedno uručio plaketu ambasadoru Egipta Amru Aljovialiju (Aljonjaily), koji uskoro završava mandat u Beogradu.
Ambasador je rekao da je izloženo oko 70 fotografija o spomenicima, arhitekturi i drugim predmetima koji čine kulturu islamskog sveta."Raznolikost čini ljude ujedinjenim", rekao je ambasador Aljovali je tokom kratkog govora.
Pored izložbe, predstavnicima ambasada i drugim gostima prikazan je kratki dokumentarni film o arhitekturi, arapskoj kaligrafiji i artefaktima islamskog sveta.
Festival zabavne i pop muzike 'Beogradsko proleće
Kombank Dvorana otkupila je od "Udruženja Jaž, zabavne i rok muzike Srbije" prava za festival i brend "Beogradsko proleće" a festival koji je prvi put održan pre 61 godinu biće organizovan ove godine u koorganizaciji Radio Televizije Srbije, Color Preš Group i Kombank Dvorane.
Kako je saopšteno nakon konferencije za novinare u Kombank dvorani, na muzičkom festivalu će 29. aprila ove godine biti izvedeno 18 novih kompozicija koje će se takmičiti u kategorijama: najbolja kompozicija, najbolji tekst, najbolji aranžman i najbolja interpretacija.
Javni konkurs je objavljen za nove kompozicije zabavne i pop muzike, koje nisu javno izvedene pre Festivala, i nisu ranije promovisane, a tekstovi kompozicija prijavljenih na konkurs, moraju biti na srpskom jeziku, bez obzira na dijalekat i narečja.
Konkurs za prijavu učešća na festivalu otvoren je od 5. januara i trajaće do 15. februara, na adresi prijavaŽbeogradskoprolece.rs
Za kulturu u Prokuplju Vlada Srbije izdvojila 12,2 miliona dinara
U 2021 godini, putem različitih projekata, Vlada Srbije je za prokupačke ustanove kulture izdvojila 12,2 miliona dinara, izjavila je za Agenciju Beta članica Gradskog veća zadužena za kulturu Milica Erić.
Prema njenim rečima, Narodnom muzeju Toplice odobreno je 2,7 miliona dinara i to za projekte Hisar-arheološka istraživanja, Sveta Petka "Matarola", "Lice Pločnika" i za zaštitu i čuvanje arhivske građe.Narodna biblioteka "Rade Drainac" za tri projekta "Drainčevi susreti pesnika", prevod Drainca na engleski jezik i festival "Lektirići eks yu fest", dobila je 750.000 dinara.
Dom kulture "Radivoj Uvalić Bata" je za šest projekta "Ivanjdanska likovna kolonija", časopis "Tok", "100 godina KUD Abrašević", pozorišnu predstavu za decu "Pola pola" i uvođenje klimatizacije i grejanja, dobio 2,8 miliona dinara.
"Istorijskom arhivu Toplice odobrena su sredstva za tri projekta u vrednosti od 5,9 miliona dinara, kazala je Erić zahvalivši Ministarstvima kulture i informisanja i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na finansiskoj podršci.
Takođe je istakla je da će u ovoj godini prioriteti lokalne samouprave biti rešavanje smeštaja za gradsku Biblioteku, brdo Hisar i arheološko nalazište Pločnik.
Ronioci zapalili vatru na dnu Ohridskog jezera
Ronioci iz Ohrida su na dnu Ohridskog jezera zapalili vasiličarsku vatru, povodom dočeka nove godine po julijanskom kalendaru.
Tu tradicionalnu vatru ronioci su zapalili treći put kod muzeja na vodi "Zaliv kostiju", na Ohridskom jezeru, objavio je ronilački klub "Amfora" na Fejsbuku.
"Na bogatoj trpezi bile su pečene kobacice i kvalitetno makedonsko vino", napisali su ronioci uz snimak paljenja vatre i pečenja kobasica pod vodom (facebook.com/amforadiving).
Paljenjem vasiličarske vatre u vodama Ohridskog jezera članovi kluba "Amfora" čestitaju pravoslavnim hrišćanima novu godinu i Vasilicu, kao i predstojeće praznike Bogojavljenje i Sveti Jovan Krstitelj.
Papa u iznenadnoj poseti prodavnici diskova i ploča u Rimu
Poglavar Rimokatoličke crkve, inače veliki ljubitelj klasične muzike, boravio je kratko u iznenadnoj poseti prodavnici diskova i ploča u Rimu koju je blagoslovio i iz nje izašao sa pločom.
Papa Franja je u utorak uveče oko 19.00 posetio prodavnicu Stereosound u Rimu, prema video snimku jednog španskog novinara koji se slučajno našao na tom mestu.
Franja je iz prodavnice izašao sa pločom koju mu je poklonila ćerka vlasnika radnje, naveo je Vatikan."Bila je to brza, velika, ljudska, divna poseta", rekla je za AFP ćerka vlasnika Ticijana Espozito (Tiziana Espozito).
"Dolazio je kod nas, kada je bio biskup, nadbiskup potom kardinal. Kupovao je ploče za sebe i da ih poklanja. Veliki je zaljubljenik u muziku i operu", rekla je ona i dodala da papa posebno voli Riharda Vagnera (Rićard Njagner) ali i tango.
Ona je opisala papu kao jednostavnu ali izuzetnu osobu.Papa je došao da blagoslovi malu prodavnicu ploča od oko 30 kvadratnih metara u kojoj se mogu naći diskovi Bitlsa (The Beatles) ili argentinske pijanistkinje Marte Argerič (Martha Argerić).
Franja je tu boravio desetak minuta, ali ga je ispred radnje već čekao određen broj ljudi koji su ga prepoznali.
Poštanska markica u bojama francuskog predsedavanja Savetom EU
U poštama zemalja Evropske unije (EU) od je u prodaji nova poštanska markica u bojama francuskog predsedavanja Savetom EU.Kako je saopšteno na sajtu francuskog predsedavanja, amblem na markici predstavlja simbole Evrope okrenute napretku, koja ide "napred, ponosna i snažna".
Sa inicijalima Evropske unije, markica potvrđuje identitet Evrope slovima, bojama i simbolima, navodi se u saopštenju."Francuska trobojka i evropske zvezde sjedinjuju se u harmoniji dok je slovo E od Evrope u obliku strelice, koja označava pravac kojim želimo da Unija krene i našu odlučnost da zajedno idemo napred", dodaje se u saopštenju.Francuska je 1. januara preuzela od Slovenije šestomesečno predsedavanje EU.
