Nastup Kelvina Harisa biće možda i najveći nastup u istoriji festivala
Festival "Exit" ocenio je da će nastup Đ Kelvina Harisa (Calvin Harris) ovog leta biti "možda i najveći nastup u istoriji tog festivala".
Festival u saopštenju navodi da je Haris napravio jednu od najimpresivnijih muzičkih karijera svih vremena, a da je iz andergraunda "uskočio" u top liste trećim albumom "18 Months".
"Njegov uspeh možemo da merimo i time da je prvi na Spotifaju probio milijardu, da je prestigao rekorde koje je Majkl Jekson (Mićael Jackson) postavio, ali i činjenicom da ga je Forbes godinama za redom izdvajao kao najplaćenijeg Đ-a na svetu! U jednoj godini je zaradio 66 miliona, a smatra se da je među trideset najbogatijih muzičara na svetu", navodi "Exit" u saopštenju.
U NDNV-u projekcija filmova o stranom uticaju na energetski sektor u Srbiji i Hrvatskoj
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) organizovalo je projekciju dokumentarnih flmova i predstaviti analizu o stranom uticaju na energetski sektor u Srbiji i Hrvatskoj.
U dokumentarnim filmovima "Ide gas" autora Darka Špera i "Gospodari plina" autorke Silvane Menđušić prikazuje se na koji se način strani uticaji u energetskim sektorima Srbije i Hrvatske reflektuju na politiku i privredu tih zemalja i kako je došlo do "zarobljavanja država", ali i kako se priča raspliće poslednjih godina.
Nakon projekcije, na panel diskusiji je bilo reči o tome po čemu su srpske i hrvatske energetske sudbine slične, ko su sadašnji gospodari gasa i kako su im vlasti pogodovale na štetu nacionalnih interesa.
Predstavnici organizacije Gong iz Zagreba i NDNV-a predstavili su i regionalnu analizu "Energetski sektor u Hrvatskoj i Srbiji uhvaćen u interesnim mrežama".
U panel diskusiji su, uz autore filmova, učestvovali i penzionisani policijski inspektor za privredni kriminal Siniša Janković i izvršna direktorica Gonga Oriana Ivković, a debatu će moderirati programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić.
Klavirski duo Bizjak ove nedelje ima nastupe u Francuskoj
Klavirski duo Bizjak koji već 20 godina čine beogradske pijanistkinje Lidija i Sanja Bizjak saopštile su da ove nedelje nastupaju u Miluzu u Francuskoj na poziv tamošnjeg gradskog Simfonijskog orkestra.
Simfonijski orkestar grada Miluza ih je pozvao kao solistkinje za dva različita programa u tri koncertne večeri na kojima će izvesti koncert Pulanka za dva klavira i orkestar, kao i kuriozitet ovog repertoara - koncert za klavir u četiri ruke i gudače Malkolma Arnolda koji su izvele jesenas u Beogradu i Somboru sa ansamblom "Muzikon".
Drugi program posvećen je najmlađoj publici sa Sen Sansovim "Karnevalom životinja" i delom "Jurrasic Trip" (Put u doba Jure) francuskog savremenog kompozitora Gijoma Konesona (Guillaume Connešon), rekle su pijanistiknje agenciji Beta.
Ovom serijom koncerata, kao i prethodnim resitalima u Lionu i predstojećim koncertima širom Francuske i novim diskografskim projektom u decembru, proslavljeni klavirski duo obeležava 20. godinu postojanja od kada su, na savet Ivana Tasovca, Lidija i Sanja Bizjak prvi put zajedno nastupile sa Beogradskom filharmonijom 2002. godine.
Otvorena izložba slika predstavnika srpskog modernizma
Izložba "Simbol(i) grada: remek-dela srpskog modernizma u službi reprezentacije lokalne zajednice", autora Stevana Martinovića, otvorena je u Domu Vojske Srbije u Beogradu.
Postavka obuhvata slike gotovo svih najznačajnijih predstavnika srpskog modernizma prve polovine 20. veka, a nastala je u saradnji Medija centra "Odbrana" i Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Obuhvata dela Save Šumanovića, Paje Jovanovića, Mila Milunovića, Marka Murata, Leona Koena, Petra Lubarde, Milana Konjevića, Bete Vukanović, Natalije Cvetković...
Martinović, inače direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci je rekao da je "čitava zbirka kupljena a kasnije zbirana" kroz različite poklone, akvizicije i na druge načine.
"U prvom periodu najviše dela je otkupljeno od nekad bogate i velike međuratne kolekcionarske porodice Novaković, čija se privatna vila "Draga" nalazi 200 metara od Muzeja", rekao je on.
Izložba je otvorena do 2. aprila.
Šumski požari će sve češće izbijati širom sveta, vlade nespremne
Zagrevanje planete i promena načina na koji se obrađuje zemljište znače više šumskih požara koji će sve češće izbijati širom sveta narednih decenija, što će izazvati zagađenje dimom i druge probleme sa kojima vlade nisu spremne da se suoče, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija koji je objavljen .
S ovim problemom već se susreću zapad SAD, sever Sibira, centralna Indija i istočna Australija.
Prema izveštaju UN, verovatnoća od izbijanja katastrofalnih šumskih požara na globalnom nivou mogla bi da poraste za više od 50 odsto do kraja ovog veka.
Neće biti, navodi se, imune ni sredine za koje se verovalo da su bezbedne uključujući Arktik. Tropske šume u Indoneziji, kao i južni Amazon, takođe su suočeni sa porastom požara.
"Nekontrolisani i razorni požari postaju očekivani deo sezonskih kalendara u mnogim delovima sveta", rekao je jedan od autora izveštaja Endru Salivan.
Zaključak izveštaja je da neke države previše resursa troše na borbu protiv požara umesto na prevenciju.
Osim globalnog zagrevanja, požare često izazivaju i načini korišćenja šuma kao što su seča ili namerno podmetanje požara kako bi se očistio teren i koristio kao poljoprivredno zemljište.
U Grčkoj hitna istraga uticaja traganja za gasom na kitove
Posle nasukavanja kitova u Jonskom moru, kod ostrva Krfa, Ministarstvo životne sredine i energetike Grčke je zatražilo hitne i detaljne informacije domaće naftne kompanije "Elinika petrelea" (ELPE) o poštovanju Akcionog plana za životnu sredinu tokom geofizičkog traganja za zalihama gasa i nafte u tom moru.
Petnaest grčkih i stranih ekoloških organizacija i agencija direktno povezuje seizmička istraživanja podmorja s dezorijentacijom i nasukavanjem tri kljunasta kita (Ziphius cavirostris), preneli su atinski mediji.
Ekolozi u pismu traže da Vlada zahteva da ELPE da odmah obustavi seizmička istraživanja u Jonskom moru pomoću specijalnog istraživačkog broda.
Dva kljunasta kita su se prošle nedelje nasukala na zapadnoj obali Grčke i na Krfu, a treći u ponedeljak takođe na Krfu. Veterinarski pregled i analiza krvi kitova su utvtdili da su zdravi, a aktivistima je uspelo da ih okrenu i vrate u dubinu mora.
Lučka uprava Krfa i dobrovoljci patroliraju da bi našli i spasli i druge kitove ako se nasuču.
Takozvani "Grčki šanac" koji počinje na Junskom moru severno od Kefalonije, prolazi pored ostrva Krita i seže do Dodekaneza u Egejskom moru, s dubinom do 5.000 metara, jedno je od najvažnijih skloništa za kitove u Sredozemlju. Tu žive razne zaštićene vrste kitova - grbavi, kljunasti i perajači, delfini, sredozemne foke i morske kornjače.
