Izložba "Logor na Beogradskom sajmištu (1941-1944)" otvorena je u Narodnom muzeju Srbije.
Na otvaranju te, prve izložbe Memorijalnog centra "Staro sajmište", pomoćnica ministra za kulturno nasledje i digitalizaciju Danijela Vanušić izjavila je da je "Staro sajmište", uprkos istorijskom značaju sve do ove godine bio jedini neobeleženi logor u Srbiji.
Kako je saopštilo resorno ministarstvo, Vanušić je kazala da se, zahvaljujući osnivanju Memorijalnog centra, logor "Staro sajmište" učvršćuje u kolektivno sećanje, a time se odaje poštovanje onima kojima je istorijsko pomračenje, pokrenuto verskom ili političkom isključivošću proglasilo dehumanizovanim i obespravljenim bićima nižeg reda nedostojnih života.
Vanušić je istakla da se Ministarstvo "snažno zalaže" za negovanje kulture sećanja.
"Dogadjaji i ličnosti koji su dali trajan beleg našoj istoriji ne smeju biti zaboravljeni. Oni su pouzdan putokaz i čvrst dokaz našeg kolektivnog opredeljenja da se borimo protiv ideja diskriminacije, mržnje i da se ne odričemo osnovnog ljudskog prava na život i slobodu", rekla je ona.
Vanušić je dodala da je nakon donošenja Zakona o Memorijalnom centru "Staro sajmište" započeta sistemska briga.
Prema njenim rečima, od tog trenutka, započelo je sistemsko obnavljanje sećanja na logor terora koji se nalazio na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, a pod direktnom nemačkom vojnom upravom u kome su Jevreji, Srbi i Romi zverski prebijani, vešani i streljani, umirali od gladi, ili deportovani u druge logore za prinudni rad i u logore smrti, odakle se većinom nikad nisu vratili.
Pomoćnica ministra je poručila da će se zajedničkim radom, znanjem i posvećenošću taj prostor pretvoriti u savremeni izložbeni, obrazovni i naučno istraživački Memorijalni centar po ugledu na najbolje primere u Evropi i svetu.
V.d. direktora Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov ukazala je na simboliku logora budući da se obeležava početak interniranja u Jevrejski logor Zemun 1941. godine.
Ona je rekla da posetioci mogu da osete kada udju u izložbeni prostor, kako korak po korak napuštaju svet normalnosti i ulaze u logorski svet mraka i teskobe, straha i beznadežnosti, obezličenja i poniženja, nemoći i beznađa koje su iskusili zatočenici.
Ona se nada da će izložba sve podsetiti šta znači univerzalna ljudska vrednost - sloboda, jer, kako je rekla, njenu vrednost najbolje znaju oni koji je nisu imali.
