Pariski Muzej lepeza mogao bi da postane najnovija žrtva korona virusa u oblasti kulture, zbog čega je Unesko pozvao vlasti Francuske da učine više kako bi sprečile njegovo gašenje.
Muzej, koji ima status istorijskog spomenika, imao je rok do subote da plati više od 117.000 evra duga za zakupninu, koji je uglavnom posledica gubitaka usled karantina zbog pandemije korona virusa.
U suprotnom će Muzej biti zatvoren, kao i radionica u okviru njega u kojoj su nove generacije učile da dizajniraju i restauriraju lepeze.
Radionica je prošle godine stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Iako retko interveniše na sličan način, Unesko, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, pozvala je Francusku da poštuje primenu "zaštitnih mera definisanih za to konkretno nasleđe".
Direktorka Muzeja An Oge (Anne Hoguet) kaže da bi to bila tragedija i da ne može da veruje da će Parižani dozvoliti da deo njihove baštine nestane.
Možda iznenađuje da Francuska, zemlja koja izrazito vrednuje svoju kulturu, nije učinila više da sačuva Muzej, naročito ako se zna da je francuska javnost bila veoma spremna da pomogne drugim kulturnim znamenitostima, kao što je katedrala Notr Dam, oštećena u požaru u aprilu 2019. godine.
Oge navodi da je iscrpljena od borbe za opstanak na koju su prinuđene manje kulturne institucije, dok su veće pošteđene, kao galerija Ufici u Firenci koja će ove nedelje biti ponovo otvorena.
"Kao i svi mali muzeji, i mi smo imali problema ranije, ali je ova zdravstvena kriza bila katastrofa", rekla je 74-godišnja Oge.
Sudski izvršitelji čak prete da će od ponedeljka zaplenjivati muzejske eksponate, kojih ima 2.500, uključujući istorijske lepeze od školjke kornjače, čipke i svile, ukrašene dijamantima i rubinima.
Kao i mnogi od 130 pariskih muzeja, Oge navodi da je i njen, koji ulaz naplaćuje sedam evra, morao da bude zatvoren tokom najvećeg dela 2020. godine, zbog ograničenja koja je vlast uvela radi suzbijanja virusa.
Uz to, novac koji je dolazio od restauracije lepeza takođe je iščezao zbog smanjenja potrošnje u vreme krize.
Oge kaže da je pre pandemije naplaćivala između 500 i 600 evra za restauraciju lepeze u originalno stanje uz pomoć tradicionalnih materijala i da je tim novcem plaćala zakup prostora.
