Polovina Naučnog odbora koji nadgleda rad u arheološkom nalazištu u Pompeji, u Italiji, jednom od najznalajnijih u svetu, podnela je ostavku u znak protesta zbog imenovanja 39-godišnjeg nemačkog arheologa za direktora, piše međunarodni sajt Artnet.
U februaru je Gabriel Cuhtrigel (Zućtriegel) izabran da bude direktor naredne četiri godine, pošto je na konkursu pobedio 43 kandidata.
Dolazi iz nalazišta Pestuma, prostranog kompleksa drevnih grčkih ruševina u regiji Kampanje, na jugu Italije, gde je bio direktor od 2015. godine kao jedan od sedam inostranih stručnjaka koji su angažovani da vode italijanske muzeje i kulturne znamenitosti.
Ipak, nekoliko dana pošto je novi direktor izabran, dva od četiri člana Naučnog odbora Pompeje, važnog tela nalik na upravni odbor preduzeća, podnela su ostavke jer, kako kažu, smatraju da on nema dodovljno iskustva da bi bio na toliko važnom mestu.
"Smatramo da minimalni uslovi za saradnju s njim ne postoje", napisali su Irene Bragantini i Stefano De Karo (Caro) u pismu o ostavci koju su zajedno podneli odlazećem direktoru Pompeje, Masimu Osani (Mašimo Osanna), preneo je londonski "Tajms".
"Njegova biografija nema dovoljnu dubinu i teško je videti da on ima iskustva potrebnog da donosi odluke i vodi konzervaciju i restauraciju tamo gde to košta milione i milione, ali gde je lako napraviti greške", napisali su oni.
Ipak, odlazeći direktor Osana je branio svog naslednika Cuhtrigela: "Fantastično je obavio posao u Pestumu, gde je, pre no što je došao, kiša curila u muzej", rekao je on. "Usredsredio se na održavanje, udvostručio broj posetilaca, prvi put ih pustio u hramove i privukao lokalno stanovništvo", naveo je direktor.
Po imenovanju novog direktora Pompeje, italijanski ministar kulture Dario Frančeskini (Francesćini) slično je pohvalio Cuhtrigelov rad u Pestumu, rekavši da je mladi arheolog "obavio neverovatan posao".
"Hvala mu, on je primer kako treba raditi", istakao je ministar Frančeskini. "Siguran sam da će biti dobar i u Pompeji", poručio je on.
Pompeja je bila dinamičan i bogat antički grad kod današnjeg Napulja. Sedam vekova tu su živeli Samniti, Grci, Etrurci i Rimljani. Grad je 24. avgusta 79. godine nove ere potpuno uništen, ali i konzerviran, sa nekima od svojih stanovnika, sasvim zatrpan i ugljenisan vrelim pepelom od erupcija vulkana Vezuva na čijoj je padini. Ponovo je nađen u 17. veku, a u narednom stoleću su počela arheološka istraživanja koja traju i danas.
