Među hiljadama onih koji su imali sreću da manje od mesec dana od otvaranja posete Veliki egipatski muzej u Kairu, našao se i reporter Nove.
Ono što smo tamo videli potvrdilo je pompezne najave da je 20 godina, koliko se muzej gradio, bilo vredno truda i čekanja. Na ovom mestu izloženo je preko 100.000 artefakata iz sedam milenijuma starog egipatskog nasleđa. Najdragoceniji deo postavke su eksponati iz Tutankamonove grobnice koja je prvi put kompletno predstavljena na jednom mestu.
Veliki egipatski muzej u Kairu zvanično je otvoren 1. novembra. Sa površinom od oko 500.000 kvadratnih metara to je najveći arheološki muzej na svetu zbog čega ga zovu i “četvrtom piramidom”. Nalazi se na platou u Gizi i iz njega se baca veličanstven pogled na Keopsovu, Kefrenovu i Mikerinovu piramidu.
Odmah na ulazu posetioce dočekuje kolosalna statua Ramzesa II ili Velikog, kako ga Egipćani zovu s obzirom na to da je u njegovo doba ova drevna civilizacija bila na vrhuncu svoje moći. Ovaj faraon vladao je od 1279. do 1213. godine pre naše ere a istorija ga pamti kao velikog graditelja.
Iza njega je ostao veliki hram Abu Simbel između ostalog a slavan je i kao izuzetno sposoban ratnik. Istorija ga pamti kao potpisnika prvog mirovnog sporazuma koji je parafirao sa Hetitima. Poznat je i po tome što je imao preko 200 žena i konkubina sa kojima je izrodio preko 150 dece.
Statua koja je pronađena 1820. godine u prvoj prestonici Egipta Memfisu, visoka je 11 metara i teška skoro 83 tone, izrađena je od crvenog granita iz Asuana. Ramzes nosi duplu krunu koja simbolizuje njegovu vlast nad Gornjim i Donjim Egiptom i prikazan je u raskoraku kao simbol večnog kretanja i vitalnosti.
Muzej je krcat kipovima egipatskih bogova, faraona svih dinastija i njihovih družica, sarkofaga i dragocenih predmeta iz svakodnevnog života tako da obilazak muzeja zahteva višesatnu šetnju.
Ono što najviše privlači pažnju posetilaca su blistavi predmeti pronađeni u grobnici dečaka kralja Tutankamona. Sve ono što je 1822. godine britanski arheolog Hauard Karter u majušnoj grobnici u Dolini Kraljeva otkrio, prvi put je predstavljeno u novom muzeju. Jedino nedostaje Tutankamonova mumija koja se i dalje nalazi u njegovom počivalištu u Dolini Kraljeva koju smo takođe imali priliku da vidimo.
Mada relativno beznačajan faraon, čija je jedina veća zasluga što je u Egipat vratio mnogoboštvo koje je njegov otac Ehanaton ukinuo, Tutankamon je svetsku slavu stekao time što njegova grobnica jedina nije bila opljačkana. Karter je danima iznosio na hiljade predmeta iz pustinjskog podzemlja od kojih su mnogi bili od čistog zlata.
U muzeju se mogu videti faraonove zlatne kočije, kreveti, sandale, statue, sarkofazi koji su bili postavljeni jedan u drugi, ogrlice, narukvce ali i čuvena stolica na kojoj je Tutankamon prikazan sa svojom polusestrom i suprugom Akesenamun. Slika pokazuje da se dvoje mladih veoma volelo a dokaz za to je i stručak suvog cveća koji je preživeo vekove pronađen na Tutankamonovom sarkofagu za koji se veruje da ga je tu stavila njegova udovica.
Najčuveniji artefakt je Tutankamonova posmrtna maska koja je pod najvećim merama obezbeđenja. Za razliku od ostalih delova postavke, pored maske je sve vreme čuvar koji turistima čak ne dozvoljava da joj priđu preblizu, pa ni zbog fotografisanja već on na sebe preuzima tu dužnost koristeći telefone oduševljenih turista.
Među hiljadama posetilaca novog muzeja Srba nema, najverovatnije što sam dolazak do Kaira predstavlja svojevrsnu avanturu. Od letovališta Hurgade gde odsedaju do Kaira, putuje se osam sati u jednom pravcu autobusom kroz negostoljubivu Saharu. Ono što je za utehu je da sada u Kairu temperature ne prelaze 26 stepeni pa je ovo vreme idealno za sve one koji bi želeli da posete ovaj monumentalni muzej.
