Italija i Hrvatska ponovo se spore oko imena vina proseko i prošek pošto je Brisel prihvatio da razmotri aplikaciju hrvatskih vinara da zaštite ime svog desertnog vina.EU se u septembru složila da razmotri zahtev Hrvatske da njenom vinu prošek dodeli oznaku zaštićenog porekla (PDO) što je razbesnelo italijanske proizvođače vina koji tvrde da bi to zbunilo potrošače.
Nakon podnošenja aplikacije Hrvatske 22. septembra, Italija ima 60 dana da podnese formalni prigovor.
Hrvatski vinar tvrde da se tradicionalno vino oduvek zvalo prošek i poriču da će to što će od EU dobiti status zaštićenog porekla zbuniti ljubitelje vina.
"Nemaju ništa zajedničko. Proseko je penušavo vino i nema nikakve veze sa našim desertnim vinom (prošek) koje je skoro kao šeri", rekao je za Vajn magazin (Vine Magazin) hrvatski proizvođač vina Alen Bibić.
Luka Zaja, guverner italijanskog regiona Veneto poznatog po proizvodnji vrhunskog prosekoa rekao je međutim da je odluka EU "sramna".
"Brda prosekoa" u regionu Veneto 2019. su proglašena za svetsku baštinu Uneskoa. Zaja je rekao da se prihvatanjem hrvatske aplikacije "uništavaju istorija i identitet teritorije", preneo je magazin Forbs (Forbes).
Kako piše Vašington post, u pitanju su i tržišnost i prepoznavanje imena više milijardi dolara vrednog biznisa. Prosekou je odnedavno porakla popularnost, a njegova proizvodnja nadmašuje proizvodnju šampanjca, sa više od 600 miliona boca proizvedenih godišnje.
Ali izgleda da to što dva vina imaju slična imena nije problem za EU.
"Dva homonimna termina mogu koegzistirati pod određenim uslovima" sve dok se ne razmotri "lokalna i tradicionalna upotreba i rizik od zabune za potrošače", rekao je komesar EU za poljoprivredu Januš Vojčehovski u obrazloženju odluke Brisela da razmotri zahtev hrvatskih vinara.
Italija je najavila da će uložiti protest.
Radio slobodna Evropa piše da Italija već drugi put pokušava da blokira Hrvatsku da osvoji specijalno priznanje za svoje desertno vino. Prvi pokušaj Hrvatske Italija je blokirala 2013. uz argumentaciju da su imena proseko (prosečo) i prošek previše slična i da ih kupci mogu pomešati.
Hrvatski vinari su se složili da imena zvuče slično, ali njihova argumentacija kaže da se lako može uočiti razlika između dva vina.
Proseko se pretežno proizvodi od grožđa tipa "glera", proizvode ga tri konzorcijuma koji se protežu u devet italijanskih pokrajina u podnožiju Alpa koje vijuga duž Jadranskog mora. Godišnje se proizvede više od 550 miliona boca.
Prošek je slatko vino proizvedeno u Dalmaciji od sušenog autohtonog hrvatskog grožđa, može biti crveno ili belo. Vino je nastalo je u Dalmaciji koja je između 1420. i 1797. bila pod vladavinom Mletačke ili Venecijanske republike."Zamislite ovo – prestonica mog ostrva nekada je bila Venecija, tako da je ovo gotovo bitka sa Venecijancima – naravno da se može govoriti o sličnostima u jezicima", rekao je Ivo Duboković, vinar iz Jelse na ostrvu Hvaru, prenosi britanski Gardijan (The Guardian).
"Ako pitate stranca ili Engleza siguran sam da bi 99 odsto ljudi shvatilo da su to dve različite reči. Što se tiče proizvoda, prošek je sličan 'vin santou' a proseko je sličan špriceru - belom vinu sa kiselom vodom", dodao je.
Hrvatska tvrdi da je ime prošek starije od zaštite prosekoa u sistemu EU i da ga svrstavanje u desertna vina razlikuje od italijanskog vina."Konzumente ovo neće zbunjivati", rekao je Ladislav Ilčić, hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu na nedavnoj debati prenosi agencija AP. "Prošek bi trebao da dobije legitimno zaštićen naziv porekla, a proizvođači bi trebalo da imaju pun pristup tržištima".
Ipak, Italijani strahuju da ako Komisija da jednak status prošeku to bi moglo da postavi opasan presedan koji bi ostavio prostor za priliv stranih proizvoda "s italijanskim prizvukom", kako je primetio italijanski ministar poljoprivrede Stefano Patuaneli.
Italijanska vlada je rekla da će braniti ime proseko kao i druge proizvođače zaštićenih proizvoda sa tipičnim geografskim lokalitetima – od sira parmezana (Parmigiano Reggiano) do francuskog šampanjca.
Ovde se ne radi samo o zaštićenosti prosekoa, najprodavanijeg vina na svetu, već i o sistemu EU o geografskim imenima, kreiranom kako bi se garantovala specifičnost i kvalitet u proizvodnji hrane, vina, pića, i drugih lokalnih delicija. Ovo tržište vredi gotovo 75 milijardi evra godišnje – pola toga odlazi na vina, prema navodima studije Evropske komisije iz 2020.
Evropska federacija za porekla vina sa sedištem u Briselu, priprema se da podrži Italiju u ovom slučaju, piše AP jer veruje da je odluka Brisela da razmatra aplikaciju Hrvatske u suprotnosti sa njenom borbom da i druge nacije i trgovački blokovi prepoznaju EU sistem geografskih oznaka.
Spor koji bi trebalo da bude rešen narednih meseci vertovatno će se pretvoriti u priču o poreklu imena vina koje potiče iz bilingvalnog italijanskog sela Proseko blizu granice sa Slovenijom iznad Trsta, dodaje AP.
