Srpsko kolo na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa

Toronto, 
07. Decembar 2017.
Novine Toronto, broj 
1529

Srpsko kolo, drvorezbarstvo iz Konjica, slovenački Kurenti i grčka muzika upisani su u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva koju je sastavila organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu.

Unesko navodi da je srpsko kolo tradicionalni kolektivni ples igrača koji se kreću u krug držeći se za ruke, koje se izvodi na privatnim i javnim okupljanjima.

Odluku o upisu kola na Uneskovu listu doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, na redovnom zasedanju koje se održava na ostrvu Čedžu, u Južnoj Koreji.

Kolo je najraspostranjenija igra na teritoriji Srbije, a pored srpskog pravoslavnog stanovništva, koje ga smatra obeležjem nacionalnog identiteta, izvode ga i druge etničke i konfesionalne zajednice.

 

"Upis elementa na Uneskovu listu značajan je, ne samo zbog toga što će ovaj segment nematerijalnog kulturnog nasleđa postati međunarodno vidljiviji, već i zbog toga što će različite zajednice jasnije uvideti da dele zajedničko nasleđe, podstaći ih da u većoj meri komuniciraju i budu spremne da učestvuju u zajedničkim aktivnostima, programima i projektima za očuvanje i prenošenje elementa", navedeno je na sajtu muzeja.

Drvorezbarstvo iz Konjica je veština s dugom tradicijom u tom bosanskom gradu. Drvorezbarstvo iz tog grada, na nameštaju ili ukrasnim predmetima, izdvaja se po prepoznatljivim motivima i ukupnom vizuelnom identitetu, naveo je Unesko, dodajući da je ta veština ključni element lokalne kulture koji jača osećaj pripadnosti zajednici.

Kurentovanje je tradicionalni slovenački običaj u prvoj polovini februara za koji se veruje da potiče iz paganskih vremena. Tradicionalno se obeležava po selima, a najviše u Ptuju. Grupe kurenta, obučenih u ovčije kože sa životinjskim glavama i rogovima ide od kuće do kuće i teraju đavole. Prema verovanju, buka zvona koje nose nose kurenti teraju đavole i donosi sreću u kuće koje posete.

                                                                     

Na listi je i običaj iz Bugarske, Makedonije, Moldavije i Rumunije kojim se 1. marta obeležava početak proleća. Glavna praksa je nošenje martenica, crveno-belih končića, koje treba da obezbede siguran i harmoničan prelazak iz zime u proleće.

Grčka muzika rebetiko je takođe na toj listi. Nazvana "grčki bluz", potiče iz vremena pobune protiv Turaka, ali se kasnije vezivala najviše za urbanu radničku populaciju. Sada je standardan repertoar na socijalnim događima.

Unesko je na listu stavio i proslavu proleća Hederlez za koju navodi da se obeležava u Makedniji i Turskoj 23. juna po julijanskom, a 6. maja po gregorijanskom kalendaru. Hrišćanska verizijka tog dana je Đurđevdan.

Na novoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva je i napuljska veština pravljenja pica, kao i azerbejdžanska hrana dolma, što je vrsta sarme. Unesko je u listu uvrstio i nemačko umeće pravljenje orgulja i holandsku veštinu upravljanja vodenicama i vetrenjačama.

S nova 33 unosa Uneskova Reprezentativna listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva sada ima 468 elementa iz 117 zemalja.

 

 

 

 

 

 

 

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...