Gotovo pola miliona ljudi stradalo je u katastrofama izazvanim ekstremnim vremenskim prilikama tokom proteklih 20 godina, pokazuje izveštaj objavljen danas koji ističe pretnju kilimatskih promena za čovečanstvo.
Najsiromašnije zemlje plaćaju najveći ljudski danak zbog tih oluja, poplava ili vrućina koje je između 2000. i 2019. zabeležila nevladina organizacija Džerman voč (German Njatć).
U tom bilansu od gotovo 480.000 stradalih u više od 11.000 ekstremnih meteoroloških događaja, najteže su pogođeni Portoriko, Mjanmar i Haiti.
Ovaj svetski pokazatelj klimatskih rizika, koji se objavljuje svake godine, takođe ocenjuje da su katastrofe koštale 2.560 milijardi dolara od početka ovog veka.
Jedan od stubova Pariskog klimatskog sporazuma koji predviđa ograničenje zagrevanja na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru, pored smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte je i prilagođavanje uticaju klimatskih poremećaja.
U trenutku kada se uticaj zagrevanja planete sve više oseća, bogate zemlje obećale su da će od 2020. podići na 100 milijardi dolara godišnje pomoć za klimu zemljama u razvoju, međutim to još nije dostignuto.
Izveštaj Džermanvoča posebno je proučavao uticaje sezona oluja 2019. godine, sa uraganima i ciklonima koji su razorili delove Kariba, Istočne Afrike i Južne Azije.
Jedna od autorki izveštaja Vera Kenzel rekla je da su siromašne zemlje više pogođene jer su osetljivije na ponovljene efekte razornih događaja i imaju slabije kapacitete da ih otklone.
Tako su zemlje kao što su Haiti, Filipini ili Pakistan toliko često pogođene klimatskim katastrofama da nemaju vremena da se potpuno oporave pre nego što naiđe sledeća katastrofa, dodala je ona.
U izveštaju objavljenom sredinom januara Program UN za životnu sredinu (UNEP) ukazao je na nedovoljna sredstva izdvojena u svetu za mere prilagođavanja.
