Ikona francuske šansone i muza egzistencijalista Žilijet Greko sahranjena je u Parizu u prisustvu poznatih ličnosti, među kojima je bila i supruga francuskog predsednika Brižit Makron.
Među prisutnima na opelu u pariskoj crkvi, viđeni su bivši francuski predsednik Fransoa Oland, glumica Žili Gaje, pevači mlađe generacije i građani koji su došli da kultnoj pevačici odaju poslednju poštu.
Žilijet Greko preminula je u 94. godini 23. septembra. Pevala je pesme Žaka Prevera, Bertolda Brehta, Borisa Vijana, Fransoaz Sagan i Serža Genzbura.
Sredinom 1940-ih godina, romanopisac Remon Keno i filozof Žan-Pol Sartr napisali su pesme "Si tu t'imagines..." i "La Rue des Blancs-Manteaudž", koje su Žilijet Greko donele prvi uspeh u blistavoj karijeri.
Posle pevanja u legendarnim pariskim kabareima, otišla je u Njujork i postala svetski poznata. Po povratku u Pariz 1968. godine, snimila je čuvenu šansonu "Deshabillez-moi".
U autobiografiji "Žižib" - što joj je bio nadimak u detinjstvu, Žilijet Greko, rođena 1927. godine, pisala je i o hapšenju svoje majke i sestre u Drugom svetskom ratu, zbog čega se politički angažovala.
Ona se usudila da na koncertu u Čileu 1981. godine, u doba vojnog režima Augusta Pinočea, peva samo zabranjene pesme. Čileanski vojnici su je posle koncerta otpratili do aerodroma i poslali je prvim avionom natrag u Francusku.
Posle duge veze sa džez-trubačem Majlsom Dejvisom, Žilijet Greko je imala nekoliko brakova. Udala se za glumca Filipa Lemera, potom za Mišela Pikolija i na kraju za Žerara Žuanea, bivšeg pijanistu Žaka Brela.
Među njenim najpoznatijim šansonama su i "Parlez-moi d'amour", "Paris Canaille", "Ačordeon" i "Je suis comme je suis". Pevačica je 2015. imala oproštajnu turneju koju je nazvala "Merci" (Hvala), koja je trajala godinu dana.
Glumila je u filmovima "Orfej" (1950) Žana Koktoa i "Dobar dan, tugo" (1958) Ota Premingera.
