U protekle tri decenije Evropu su poharale najveće poplave reka u poslednjih pet vekova, pokazala je velika međunarodna studija na Bečkom tehnološkom univerzitetu (TU Njien), u kojoj su učestvovale 34 istraživačka tima iz raznih delova Evrope.
Studija prvi put pokazuje da se poplavne karakteristike razlikuju od onih iz prošlih vekova po obimu, temperaturi vazduha i sezonalnosti, navodi se članku objavljenom danas u časopisu "Nejčer" (Nature), prenosi agencija Hina. Poplave su na mnogim mestima veće nego pre, vremenski razmak je promenjen, a odnos između pojave poplava i temperature vazduha preokrenut.
U prošlosti su se poplave češće događale u hladnim razdobljima, dok je danas globalno zagrevanje jedan od glavnih pokretača njihovog porasta.
Za studiju su analizirane desetine hiljada istorijskih dokumenata koji sadrže izveštaje o poplavama od 1500. do 2016. godine.
Analizom podataka identifikovano je devet razdoblja s čestim poplavama i područja u kojima su se događale.
Ističu se razdoblje od 1560. do 1580. godine u zapadnoj i središnjoj Evropi, razdoblje od 1760. do 1800. u većem delu Evrope, period od 1840. do 1870. u zapadnoj i južnoj Evropi i razdoblje od 1990. do 2016. u zapadnoj i srednjoj Evropi.
Godišnja šteta od rečnih poplava u svetu procenjuje se na više 100 milijardi dolara - i nastavlja da raste.
