Udruženje filmskih producenata Srbije saopštilo je da kritički odnos prema stvarnosti nije "antisrpstvo", već suština umetnosti i demokratskog društva i poručili nadležnima da filmska zajednica neće pristati na ucene, podele i cenzuru, kao i da će insistirati na odgovornosti institucija, pravu na profesionalni dijalog i rad, te na očuvanju kinematografije kao javnog dobra.
U saopštenju je navedeno da intervencija Ministarstva kulture koja je, prema saznanjima tog udruženja, prouzrokovala otkazivanje sastanka strukovnih udruženja filmske i audiovizuelne zajednice, zakazan za 6. februar u Jugoslovenskoj kinoteci, nije izolovan incident.
"Ona dolazi u trenutku otvorene i kontinuirane kampanje protiv filmske zajednice, u kojoj se autori i producenti javno optužuju za 'antisrpsku orijentaciju', manipuliše se podacima o finansiranju filmova, a umesto autonomnog i stručnog dijaloga nameću se politički kontrolisani 'okrugli stolovi'", navedeno je u saopštenju.
Sastanak bi trebalo, kako je ocenjeno, da bude prostor profesionalnog i odgovornog dijaloga o ključnim problemima srpske kinematografije.
"Umesto toga, svedočimo sistemskom onemogućavanju rada i gašenju institucionalnog dijaloga", navedeno je u saopštenju.
Kao ključne zamerke i probleme iz Udruženja filmskih producenata Srbije naveli su neodržavanje konkursa Filmskog centra Srbije, "čime je praktično blokirana filmska produkcija u zemlji", netransparentno upravljanje javnim sredstvima i izostanak jasnih i proverljivih podataka i blokadu započetih i odobrenih projekata, što, istakli su, dovodi do finansijskih gubitaka i pravne nesigurnosti.
Takođe, podsećaju na ugroženu egzistenciju hiljada filmskih radnika i njihovih porodica, kao i direktno ugrožavanje stručne autonomije i diskreditacija profesionalaca kroz medijske optužbe.
Smatraju da je nerešavanje problema i nepostojanje dijaloga udarac na nacionalnu ekonomiju, s obzirom na to da je filmska industrija značajan privredni i izvozni sektor.
Ukazali su i na politički pritisak na institucije kulture, "koje zato prestaju da funkcionišu kao autonoman i neutralan javni prostor".
Udruženje filmskih producenata Srbije je od Filmskog centra Srbije zatražilo dostavljanje podataka u vezi sa tvrdnjama ministra kulture o "53 nesnimljena filma", kao i održavanje hitnog sastanka radi rešavanja pitanja nezavršenih projekata.
"Podsećamo da je u prethodnom periodu, u saradnji sa Asocijacijom filmskih reditelja Srbije i random grupom u Ministarstvu kulture, već izrađen nacrt uredbe kojim se definiše mehanizam za sistemsko rešavanje ovog problema. Do danas nijedan odgovor nije dostavljen", navedeno je u saopštenju.
Naglašavaju i da su, umesto dijaloga zasnovanog na činjenicama i već pripremljenim rešenjima, "suočeni sa medijskom kampanjom u kojoj se producenti kolektivno optužuju, bez uvida u dokumentaciju i bez prava na odgovor".
"Podsećamo da filmska i audiovizuelna delatnost nije isključivo umetnička, već i značajna privredna grana, koja zapošljava hiljade ljudi različitih profila i ostvaruje direktan uticaj na više sektora – od uslužnih delatnosti i turizma, do međunarodnih koprodukcija i izvoza kulturnih proizvoda", istaknuto je u saopštenju.
Dodaje se da se "sistemskom opstrukcijom rada, blokadom konkursa i zaustavljanjem produkcija" ne pogađaju samo autori i kulturni radnici, već se nanosi direktan udarac budžetu same profesije, kao i budžetu Srbije, kroz gubitak poreskih prihoda, doprinosa i investicija.
"Gašenje produkcionog kontinuiteta znači i urušavanje ekonomskog ekosistema koji filmska industrija godinama gradi. Podsećamo da su srpski filmovi poslednjih decenija bili među najvidljivijim i najuspešnijim predstavnicima naše kulture u svetu, osvajajući najznačajnije festivale i otvarajući teme od javnog značaja", saopštilo je Udruženje filmskih producenata Srbije.
