Nagrada za likovnu umetnost "Sava Šumanović" za 2021. godinu pripala je slikaru i multimedijalnom umetniku Urošu Đuriću iz Beograda.Nagrada će Đuriću biti uručena u okviru Međunarodne izložbe Art edžpo na Novosadskom sajmu.
Kako se navodi u obrazloženju žirija, Đurić je zapaženo prisutan na umetničkoj sceni već više od tri decenije, od "samog predvečerja fatalnih devedesetih godina 20. veka, uoči epohalne krize i raspada Jugoslavije".
Ranu afirmaciju stekao je zajedničkim izložbenim nastupima sa generacijskim kolegom Stevanom Markušem, s kojim je 1994. godine objavio Manifest autonomizma (1994) kojim su definisali primarnost ličnog principa u pristupu životu i umetnosti.
Đurićeva umetnost je, kako je naveo žiri, umetnost ponašanja koja podrazumeva sukcesivne promene kako bi se izrekao autentično subjektivistički individualistički stav o svetu i vremenu u kome umetnik živi i stvara.
Neposredan povod za odluku žirija da dodeli Đuriću nagradu "Sava Šumanović" predstavlja njegova "Poslednja izložba savremene umetnosti", održana tokom oktobra i novembra 2020. godine u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda.
Đurić tom izložbom sagledava poziciju pojma "savremena umetnost" u ambijentu aktuelnih socijalno-političkih odnosa pretpostavljajući da je "savremena umetnost ekvivalent kapitalizmu te da će, najverovatnije, odlaskom kapitalizma otići i savremena umetnost", naveo je žiri u obrazloženju
"Zapravo, umetnik polazi od činjenice da je globalno vladajući sistem neutralisao delovanje umetnosti prisvojivši je - baš kao i sve druge oblasti svakodnevnog življenja, što je u suprotnosti sa izvornim značenjem umetničke savremenosti koja je opstajala i funkcionisala samo ako je bila kritički raspoložena prema društvenim zbivanjima, ako je sublimisala htenje zajednice i ako je imala snage da ponudi nove društvene modele i etičke napomene", istakao je žiri.
Dodaje se da je žiri imao u svesti i podatak da je tokom protekle godine Muzej Albertina u Beču uvrstio u svoj fond sedam radova Đurića, nastalih od 1995. do 1997. godine.
"Činjenica da se Đurićevo delo našlo u svetski značajnoj zbirci Albertine koja čuva dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela, Albrehta Direra, Rembranta, Peter Paul Rubensa, Oskara Kokoške, Gustava Klimta, Egona Šilea i drugih svetski značajnih umetnika svakako je izuzetno dostignuće ne samo u biografiji jednog umetnika nego i u čitavoj našoj umetnost i kulturi", objašnjava se u obrazloženju nagrade.
Žiri su činili istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin Slavica Popov, direktorka Galerije Bel art u Novom Sadu Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov iz Novog Sada.
