75 karanfila za žrtve holokausta na Trgu žrtava fašizma u Zagrebu

Toronto, 
30. January 2020.
Novine Toronto, broj 
1591

Simboličnim polaganjem 75 karanfila u čast žrtava holokausta na zagrebačkom Trgu žrtava fašizma Antifašistička liga je u nedelju obiležila Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, u spomen na oslobođenje logoraša iz nacističkog logora Aušvic pre 75 godina.

Okupljeni građani položili su crvene karanfile na Trgu i pred zgradom u kojoj su tokom Drugog svetskog rata bile ustaška nadzorna služba i Gestapo, i odakle su ljudi odvođeni u logore i na stratišta, prenela je agencija Hina.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obilježava se 27. januara po odluci UN iz 2005. godine, kao komemoracija zbog stradanja jevrejskog naroda.

Antifašistička liga je, podsećajući na okolnosti politike zaborava žrtava ustaškog terora i falsifikovanja istorije, poručila da se holokaust nije događao negde daleko, već ga je sprovodio ustaški režim u Hrvatskoj i u Zagrebu.

To posljednje tri decenije mnogi spomenici, čak i tragovi sećanja na žrtve fašizma u Hrvatskoj i Zagrebu uklonjeni su iz javnog prostora, ukazala je Antifašistička liga i podsetila da je upravo kritičko suočavanje s prošlošću elementarni preduslov izgradnje demokratskog društva.

Stoga i budući zagrebački spomenik holokaustu mora podsećati na žrtve zločina u lokalnom kontekstu, bez skrivanja odgovornosti onih koji su ih počinili.

Spomenik treba da izrazi sećanje i pošteno suočavanje s prošlošću, sećanje na vlastiti deo tamne prošlosti umesto guranja prošlosti pod tepih, poručio je predsednik Antifašističke lige Zoran Pusić.

"Naše uverenje je da nisu samo Jevreji oni koji treba da čuvaju sećanje na te događaje, nego i pre svega pripadnici naroda u čije je ime holokaust počinjen", ukazao je on.

"Iz lekcije o holokaustu zna se da se u društvu zahvaćenom zlom antisemitizma otvaraju vrata za progon drugih manjina, a iz našeg iskustva se zna da u društvu u kojem se podstiče netrpeljivost prema manjinama po etničkoj ili nekoj drugoj osnovi, antisemitizam čuči u nekom opskurnom delu društva i potencijalno je uvek prisutan", kazao je Pusić.

Podsetio je da je u Hrvatskoj srušeno 3.000 spomenika partizanima i NOB-u - najmasovnijoj borbi protiv nacizma i domaćih kolaboracionista u Evropi, i upozorio da istraživanja pokazuju da je u današnjoj Europi antisemitizam u porastu.

"Vlada je povodom 75. godišnjice oslobođenja logoraša iz Aušvica istakla da posebno treba raditi na obrazovanju mladih o važnim trenucima hrvatske istorije, a osobito o Drugom svjetskom ratu. Kada pogledamo kako izgledaju knjige istorije, gde se Drugi svjetski rat i NOB spominju u par redaka, a u udžbeniku veronauka za osmi razred osnovne škole stoji da su ateisti odgovorni za Aušvic, ova izjava zvuči više kao prigodno licemerje", ocenio je Pusić.