Crnogorski graničari sprečili krijumčarenje 52 državljanina Turske
- Crnogorska policija sprečila je u petak veče u vodama Jadranskog mora krijumčarenje 52 državljanina Turske, objavili su danas podgorički mediji pozivajući se na izvore iz Uprave policije.Jedirilicu "Marina", čiji su članovi posade državljani Srbije i koja plovi pod zastavom Hrvatske, pripadnici granične policije Crne Gore presreli su u međunarodnim vodama.
Jedrilica je usiderna u Luci Zelenika, gđe je u toku policijsko-tužilačka istraga, navode mediji.
Migranti su u Luci Zelenika gde čekaju dalje instrukcije nadležnih.
Policija se do sada nije oglašavala ovim povodom.
Severna Makedonija poslala prvi kontingent vojnika u Kfor
- Severna Makedonija ispratila je prvi kontingent od 44 vojnika u snage Kfora na Kosovu i najavila povećanje učešća u toj NATO misiji.Ministarka odbrane Severne Makedonije Radmila Šekerinska je istakla da je slanje prve rotacije u Kfor prvi put daArmija Republike Severne Makedonije (ARSM) učestvuje unovoj misiji NATO nakon prijema u punopravno članstvo u toj alijansi.
Prema njenim rečima, 44 pripadnika ARSM (facebook.com/sekerinska) radiće kaoštabni oficiri u glavnoj komandi u Prištini i obezbeđivaće regionalnu komandu Kfor Zapad i to će sve biti u okviru italijanskog kontingeta.
Šekerinska je istakla da će doprinos Severne Makedonije misiji NATO na Kosovu nastaviti da raste u toku cele 2021. godine i da će od narednog leta u Kforu doprinositi oko 180 vojnika, podoficira i oficira.
"Očekujemo već od sledeće rotacije broj da povećamo na preko 60 pripadnika. Od sledećeg leta, zajedno sa našim dugogodišnim partnerom, Nacionalnom gardom Vermonta, povećaćemo za više od 100 dodatnih pripadnika naše armije", rekla je ona.
Na svečanosti slanja prvog kontingenta vojnika na Kosovo, kojem su prisistvali i predsednik i premijer Severne Makedonije, Stevo Pendarovski i Zoran Zaev, Šekerinska je istakla da "Severne Makedonija zauzima mesto u NATO kao zemlja koja znači mir, bezbednost i stabilnost".
"Naša obeveza je da uložimo u stabilnost u regionu, da doprinesemo regionalnoj stabilnosti, da pomognemo da Balkan bude bolje, mirnije, prosperitetnije mesto za življenje. Pokazali smo naše kvalitete na mnogom udaljenim mestima. Sada ćemo pokazati naše pravo mesto i u regionu. Članstvo u NATO znači sigirnost pod kolektivnim šatorom Alijanse, ali mi to članstvo osećamo kao veliku odgovornost", rekla je Šekerinska.
Dimitrov: Spremamo se za početak pregovora sa EU, moguće protivljenje Bugarske
- Vicepremijer Severne Makedonije za evropska pitanja Nikola Dimitrov izjavio je da se prave diplomatski napori da se u decembru održi prva međuvladina konferencija sa EU, ali nije isključio da do toga ne dođe zbog protivljenja Bugarske."Ne može se isključiti da neće biti međuvladine konferencije do kraja ove godine, ali ako je razlog za to makedonski jezik, ja sam OK sa tim", rekao je Dimitrov na konferenciji za novinare.
On je rekao da se Skoplje priprema za pozitivan scenario i održavanje međuvladine konferencije sa EU i istakao da se prave diplomatski napori da se nađe izlaz iz situacije u koju se došlo zbog bugarskih uslova za početak pregovora EU sa Severnom Makedonijom, kojima se osporavaju makedsnska nacija i jezik.
Prema rečima Dimitrova, početak pregovra Severne Makedonije sa EU ili će biti zajednički uspeh ili zajednički neuspeh.
"To (diplomatsko) polje nije neograničeno. Eventualni neuspeh neće biti samo makedonski, već će biti i poraz evfropske slike za susednu Bugarsku, ali pre svega za samu Evropu i njene osnovne vrednsti", rekao je vicepremijer Severne Makedonije za evropka pitanja.
Bugarski vicepremijer i ministar odbranje Krasimir Karakačanov je jednoj televiziji u Sofiji rekao da se Bugarska nalazi pod diplomatskim pritiskom da podrži Severnu Makedoniju, ali i da je njegova zemlja suverena i da ima dostojanstvo.
Karakačanov je, kako su preneli makedonski mediji, istakao da u diplomatskom pritisku na Bugarsku prednjači zemlja koja predsedava EU – Nemačka.
Grčka podiže novu ogradu prema Turskoj
-Kabinet grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa saopštio je da će do aprila biti podignuta nova ograda na granici sa Turskom, u regionu Evrosa, kako bi se sprečio prolazak migranata.
"Premijer je obećao da će ponovo posetiti taj region pre aprila, vremena kada projekat treba da bude završen", navedeno je u saopštenju.
Vlada je zaposlila dodatnih 400 graničara koji će biti poslati u Evros a računa se i na ojačavanje već postojeće ograde duge 10 kilometara.
Najava nove ograde od 26 kilometara u Evrosu najavljena je nakon što su u februaru i martu migranti ohrabreni od Turske pokušali da pređu granicu.
Sukobi su tada trajali više dana, a migranti su kamenicama gađali grčke policajce koji su odgovarali suzavcem.
Grčka je tada tvrdila da su turski policajci i žandarmi pokušavali da pomognu migrantima i davali im klješta za sečenje bodljikave žice, kao i da su bacali suzavac na grčke graničare.
Od početka oktobra nagli porast novoobolelih od korona virusa u Republici Srpskoj
- U Republici Srpskoj je u poslednjih desetak dana došlo do naglog porasta novoobolelih od korona virusa, a od 6. oktobra do danas broj zaraženih povećao se za 1.851.
Podaci Instituta za javno zdravstvo RS pokazuju da je RS imala 6. oktobra ukupno 9.706 obolelih, a juče, 19. oktobra, 11.557.
U istom periodu porastao je i broj preminulih od posledica korona virusa, sa 318 na 337, odnosno registrovano je 19 smrtnih slučajeva.
U zdravstvenim ustanovama u RS su 6. oktobra bila hospitalizovana 184 pacijenta, a do juče se u bolnicma lečilo njih 265.
Broj ljudi na lečenju u UKC RS u Banjaluci se povećao skoro za duplo, sa 54 na 99, a u opštim bolnicama povećao se sa 130 na 170.
Iz Instituta za javno zdravstvo RS saopštili su da epidemijska kriva, posle trenda opadanja, od početka juna pokazuje kontinuiran porast broja obolelih, a od kraja jula se održava na visokom nivou.
U Grčkoj oskrnavljeni jevrejski grobovi i spomenik Holokaustu
- Spomenik Holokaustu i jevrejsko groblje u Solunu, kao i jevrejsko groblje na ostrvu Rodos su oskrnavljeni, saopštio je Izraelski savet u Grčkoj (KISE).
To skrnavljenje se dogodilo posle zatvorskih kazni izrečenih u sredu članovima neonacističke stranke Zlatna zora kojima se sudilo za pripadnost kriminalnoj organizaciji.
KISE je osudio "novi talas skrnavljenja sledbenika ksenofije i fanatizma koji žele da pokažu svoje prisustvo u trenutku kada je grčko pravosuđe osudilo neonacističke formacije označene kao kriminalne organizacije".
Uvredljiv slogan ispisan je u petak u Solunu po spomeniku u čast 50.000 progonjenih i pogubljenih tokom Holokausta.
Grčko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je to skrnavljenje navodeći da je to "neprihvatljiv čin koji ugrožava sećanje građana na sve žrtve nacizma".
Slogani su ispisani na grobljima u Solunu i na Rodosu. Na grčkom ostrvu su pored toga oštećena četiri groba.
Početkom oktobra, dva dana pre izricanja presude članovima Zlatne zore na jevrejskom groblju u Atini su ispisani nacistički slogani.
Erdogan odao počast Aliji Izetbegoviću povodom godišnjice njegove smrti
- Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odao je počast prvom predsedniku Predsedništva Bosne i Hercegovine Aliji Izetbegoviću povodom 17. godišnjice njegove smrti.
Uz fotografiju Izetbegovića, Erdogan je na Tviteru objavio poruku: "S milošću, poštovanjem, čežnjom".
Na slici je i citat: "Život je igra koju niko ne može dobiti, osim onih koji veruju i čine dobra dela", prenosi Radio Slobodna Evropa.
Izetbegović je bio predsednik Predsedništva BiH od 1992. do 1996. godine, a potom do 2000. godine prvi član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda bošnjačkog naroda.
Stranku demokratske akcije osnovao je 1990. godine i bio njen predsednik do 2001. godine.
Umro je u Sarajevu 19. oktobra 2003. godine.
U Lici Hrvatska elektroprivreda izvodi najveći projekat do sada
- U Lici je počela realizacija dva "megaprojekta": hidroenergetskog sistema "Kosinj" i hidroelektrane "Senj 2", a investicija je teška 3,4 milijarde kuna (450 miliona evra), piše zagrebački "Večernji list".
To je druga faze hidroenergetskog sistema Senj, ukupnog kapaciteta 412 MNj, prebnela je agencija Hina.
Razvoj tog projekta uz prekide traje već više decenija, a tek je sadašnja upravaHrvatske elektroprivrede (HEP) donela investicione odluke za oba segmenta tog projekta i počela investiciju.
Dobijena su pozitivna rešenja o prihvatljivosti oba zahvata za okolimu i ekološku mrežu, lokacijske dozvole, i to 2019. za HES Kosinj, a 2020. godine za HE Senj 2.
Projekt uz izgradnju dvaju velikih objekata - hidroenergetskog sistema Kosinj i Hidroelektrane "Senj 2", tunela, puteva, uključuje i potapanje sela, isplatu odštete svim meštanima, izgradnju stambene zgrade, zbrinjavanje kulturnih i drugih dobara s područja koje će biti potopljeno, crakva i čak pet grobalja, piše "Večernji list".
