Odložena vojna vežba na Sinjajevini
- Ministarstvo odbrane Crne Gore saopštilo je da se prikaz vojne vežbe na planini Sinjajevini najavljen za juče, odlaže dok se za to ne steknu uslovi. Nekoliko desetina stočara, novinara i nevladinih aktivista već nekoliko dana su razapeli šatore na Sinjajevini, navodeći da neće dozvoliti da se vežba održi.
Oni tvrde da bi se time ugrozila životna sredina.
U Ministarstvu odbrane poručuju da će o svim daljim aktivnostima javnost biti blagovremeno obaveštena.
Ministarstvo odbrane je ranije saopštilo je da municija koju će koristiti Vojska Crne Gore na poligonu za vežbe ne može da dovede do kontaminiranja područja Sinjajevine.
Tvrdnju da ne može doći do kontaminacije zasnivaju na uporednom primeru sa lokaliteta gde su ranije uništavani viškovi naoružanja gde je ispitivanje vode, zemlje i vazduha, kako je navedeno, pokazalo da nije bilo uticaja na životnu sredinu.
Bugarska blokira sporazum Severne Makedonije s Fronteksom
- Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma Severne Makedonije i Fronteksa o saradnji u upravljanju granicom zbog sporenja oko jezika, potvrdio je za bugarski Dnevnik portparol Evropske komisije.
Prethodno je makedonska agencija MIA pisala da Bugarska nije dala saglasnost za potpisivanje sporazuma, citirajući komesarku EU za unutrašnje poslove Ilvu Johanson koja je rekla da EK radi sa Bugarskom na "pronalaženju rešenja".
Bugarska ne priznaje jezik Severne Makedonije kao makedonski, već insistira da je to regionalni dijalekt bugarskog jezika.
Sporazum o saradnji u upravljanju granicom omogućava Evropskoj agenciji za graničnu i obalsku stražu Fronteks da izvodi zajedničke operacije i pošalje svoje timove u pogranične oblasti u cilju zaustavljanja ilegalne imigracije, posebno u slučajevima naglih promena migratornih tokova, kao i prekograničnog kriminala i ako je potrebno da obezbede tehničku i operativnu pomoć nacionalnim pograničnim snagama.
Fronteks je već potpisao takve sporazume sa Srbijom, Crnom Gorom i Albanijom. Sporazum sa Crnom Gorom je stupio na snagu 1. jula, a sa Albanijom u maju 2019, kada je Fronteks pokrenuo prvu zajedničku operaciju na teritoriji susedne zemlje koja nije članica EU. Sličan sporazum je parafiran i sa Bosnom i Hercegovinom i čeka finalizaciju.
Spor oko "makedonskog jezika" nije sprečio Sofiju da potpiše niz sporazuma sa Skopljem, u kojima je precizirano da je "sporazum potpisan na zvaničnim jezicima Bugarske i Makedonije".
Đajić: Ako se ovako nastavi, RS će biti potrebno deset kliničkih centara
- Direktor Univerzitetsko-kliničkog centra Republike Srpske (UKC RS) Vlado Đajić izjavio je da je u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u RS veliki priliv pacijenta i da, ako se ovako nastavi, neće biti dovoljno ni deset kliničkih centara.On je naveo da je samo u poslednja dva dana primljeno više od 56 pacijenata.
"Od 126 pacijanata više od 50 odsto ih je na respiratoru ili moraju da dobijaju kiseonik. Napravili smo strategiju prijema pacijenata. Јuče smo otvorili kapacitete na staroj pulmologiji!, kazao je Đajić na konferenciji za novinare u Banjaluci.
On je istakao da svi moraju da preduzmu pojedine mere, dodavši da je u slučaju većeg priliva, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja RS, napravljena strategija primanja pacijenata.
"Mi smo stručno, kadrovski opremljeni, kvalitet usluga je na nivou evropskih zemalja. Pozivamo da se stanovništvo drži mera", naglasio je Đajić.
U RS je danas registrovano 387 novih slučajeva, što je najveći broj zaraženih od početka pandemije.
Sastanak Zapadni Balkan-EU o migracijama, terorizmu i kriminalu
- Ministri unutrašnjih poslova država Zapadnog Balkana su s presedavajućom EU Nemačkom, predstavnicima Evropske komisije i evropskih bezbednosnih agencija održali sastanak o saradnji u oblasti migracija, o strategiji u suzbijanju terorizma i borbi protiv organizovanog kriminala, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke.
U ime nemačkog ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera, na video-sastanku je učestvovao državni sekretar Ginter Krigs.
Uz ministre unutrašnjih poslova Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova i Severne Makedonije, učestvovali su i komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson i komesar za proširenje Oliver Varheji.
Učestvovali su i predstavnici Evropske službe za spoljne poslove i bezbednost (EEAS), evropske granične službe Fronteks, policijske organizacije Europol, kao i predstavnici Portugalije i Slovenije koje će sledeće godine predsedavati EU.
U saopštenju piše da je posle sastanka ministara unutrašnjih poslova, održan i sastanak ministara pravde, takođe putem video-veze.
Optužnica protiv direktora Obaveštajno-bezbednosne službe BiH zbog zloupotrebe
- Tužilaštvo BiH je danas podiglo optužnicu zbogzloupotrebe položaja i ovlašćenjaprotiv direktora Obaveštajno-bezbednosne službe BiH (OBA) Osmana Mehmedagića i rukovodioca Odseka za sajber bezbednost OBA Muhameda Pekića.
Optužnica je prosleđena na potvrđivanje Sudu Bosne i Hercegovine.
Tužilaštvo je saopštilo da su Mehmedagić i Pekić avgusta zloupotrebili službeni položaj ili ovlašćenja, kao i resurse i kapacitete OBA BiH, da bi,iz privatnih interesa, došli do informacija i fotografija o osobi koja je poslala anonimne krivične prijave prijave protiv direktora OBA.
Uz zloupotrebu svog položaja, povredili su zakonom utvrđene procedure i prekršili pravo na nepovredivost pismene i poštanske komunikacije, garantovano Ustavom BiH i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.
Tužilaštvo BiH je predložilo da se u interesu daljeg postupka Mehmedagiću i Pekiću zabrani obavljanja službene dužnosti direktora i službenika OBA i zabrani kontakt sa zaposlenima u OBA BiH.
Savet Evrope ponovo poziva hrvatske vlasti da zaustave nasilje nad migrantima
- Komesarka Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Dunja Mijatović izjavila je da hrvatske vlasti moraju da zaustave nasilje nad migrantima na granici s BiH i da počnu da kažnjavaju odgovorne policajce.
Mijatović je rekla da i dalje stižu izveštaji o nasilju policije nad migrantima, uprkos tome što je pre dve godine pozvala hrvatske vlasti da istraže te optužbe, prenosi Hina.
"Ono što još više zabrinjava jeste što ti izveštaji ukazuju da je nasilje i nehumano postupanje povećano i da se policajci i dalje ne kažnjavaju za tako ozbiljna kršenja ljudskih prava", navela je Mijatović u saopštenju.
Dodala je da je zabrinuta što hrvatska vlada odbacuje navode nevladinih organizacija i istraživačkih novinara.
Podsetila je da su na nasilje upozorile i nezavisne hrvatske institucije za zaštitu ljudskih prava i međunarodne organizacije, uključujući različita tela SE i specijalne izvestioce UN.
"U duhu potpune transparentnosti, pozivam hrvatske vlasti da, nakon što bude usvojen, što pre objave izveštaj Odbora SE za sprečavanje torture, o njegovoj hitnoj poseti Hrvatskoj u avgustu prošle godine, koji uključuje intervjue i lekarske preglede brojnih migranata koji su tvrdili da su ih hrvatski policajci uhapsili na teritoriji Hrvatske i nasilno vratili u BiH", navela je Mijatović.
Brojne hrvatske i međunarodne nevladine organizacije već duže vreme optužuju policiju Hrvatske za sistematsko loše postupanje prema migrantima koji iz BiH pokušavaju da uđu u tu članicu EU.
Zagreb uporno odbacuje optužbe da su bezbednosne snage odgovorne za ekstremno nasilje, kolektivno proterivanje migranata i uskraćivanje prava na azil, navodi Hina.
U Sarajevu zbog finansijskih malverzacija uhapšen RTV voditelj
- Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) uhapsili u Sarajevu televizijskog i radijskog voditelja Almira Čehajića - Batka, koga Tužilaštvo Kantona Sarajevo sumnjiči za finansijske malverzacije.
SIPA je po nalogu užilaštva KS uhapsila Čehajića u okviru akcije „Nernjork“, a pretresene su četiri lokacije, potvrdio je to portparol SIPA-e Luka Miladinović.SIPA radi na otkrivanju zloupotrebe položaja i ovlašćenja, odnosno pranja novca, a voditelj je uhapšen zbog navodnih finansijskih malverzacija.
Almir Čehajić - Batko je sarajevski TV voditelj, glumac amater, stomatolog, nastupaoje u TV-serijama i filmovima, i osnivač je humanitarne nevladine organizacije „Otvorena mreža". Onjemu je 2013. godine snimljen dokumentarni film "Rob" o teškoćama u životu i bolesti umrle kćerke.
