Mađarska s 459 zaraženih beleži najveći dnevni skok tokom epidemije
- Mađarska je danas registrovala 459 novih slučajeva zaraze korona virusom što je najviša dnevna cifra od početka pandemije.
Premijer Viktor Orban rekao je državnom radiju da njegova vlada ima tri glavna cilja u vezi s drugim talasom pandemije. To su: zaštititi starije i druge najugroženije, stvoriti uslove potrebne za funkcionisanje škola i pojačati privredu.
Orban je rekao u petak: "svi ćemo biti u vrlo teškoj situaciji, ako perivreda bude ponovo morala da se zaustavi".
Odluka Mađarske da zatvori svoje granice za većinu stranaca od 1. septembra izazvala je kritike Evropske unije.
Orban je rekao da će EU, uprkos primedbama Brisela, "za nekoliko dana uraditi ono što smo mi" jer bez novih graničnih pravila neće moći da zaustave širenje virusa.Mađarska je registrovala 7.382 potvrđena slučaja i 621 smrtni slučaj.
Šef grčke diplomatije odputovao u UN na razgovore o istočnom Mediteranu
- Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas odputovao je u Njujork na razgovor sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija (UN) o dešavanjima u istočnom Mediteranu.Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Dendijas i generalni sekretar UN Antonio Gutereš razgovaraće o pitanjima od međunarodnog i regionalnog interesa, sa naglaskom na trenutna dešavanja u istočnom Mediteranu, kiparsko pitanje i ulogu UN.
Od 10. avgusta Ankara drži svoj istraživački brod "Oruc Reis" (Barbarosa) i svoju pratnju ratnih brodova kako bi se obavila istraživanja kod grčkog ostrva Kasteloriza, udaljenog svega dva kilometra od turske obale, u području bogatom ugljovodonicima.
Krajem avgusta tenzije su porasle jer su i Turska i Grčka izvele suprotstavljene vojne manevre, prva sa SAD, zatim Rusijom, a druga s Francuskom, Kiprom i Italijom.
Makedonija: Korona virus potvrđen kod 12 čeških policajaca
- Na korona virus pozitivno je 12 čeških policajaca koji su deo mešovitih patrola na granici Severne Makedonije sa Grčkom, objavila je danas Televizija Telma.
Kako se navodi, kovid 19 je kod te grupe od 12 policajaca potvrđen u Centru za javno zdravlje u Đevđeliji, kada je svih 40 pripadnika češke policije došlo na testiranje pre povratka u Češku.
Nijedan od testiranih policajaca nije imao simptome, ali su zaraženi i njihove kolege stavljene su u izolaciju, a naknadno će biti odlučeno da li će se vratiti u Češku ili će ostati u Severnoj Makedoniji do izlečenja.
Makedonska televizija Telma (telma.com.mk) dodaje da je u toku testiranje još 30 policajaca iz Austrije i Slovenije.
Strani policajci iz više zemalja zajedno sa makedonskim graničnim policajcima kontrolišu južnu granicu Severne Makedonije da bi sprečili ulazak ilegalnih migranata iz Grčke i migracije "Balkanskom rutom".
U Hrvatskoj prvi put gej par dobio status hranitelja dvoje dece
- Jedan gej par uspeo je posle tri godine pravne procedure da udomi dvoje dece i tako postane prvi istopolni par udomitelja (hranitelja) u Hrvatskoj, objavljeno je danas u Zagrebu.
"Želimo zvanično da potvrdimo da su Mladen Kožić i Ivo Šegota postali prvi gej par u Hrvatskoj koji je uspeo da udomi dvoje dece i planiraju da ih udome još", rekao je predsednik udruženja Dugine obitelji Danijel Martinović na konferenciji za novinare na Markovom trgu u Zagrebu.
On je naglasio da se time završio trogodišnji put, koliko je bilo potrebno za celu pravnu procedure da bi dokazali da životni partneri u Hrvatskoj treba da imaju jednaka prava kao i bračni drugovi.
Martinović je rekao da Kožić i Šegota više neće davati izjave za novinare, jer se, prema uputstvima Centra za socijalni rad, informacije o deci ne mogu deliti, ali je dodao da su oni jako srećni i da prolaze sve što i ostale porodice.
On je naveo da se još jedan gej par prijavio za hraniteljstvo, a da još nekoliko razmišlja o tome.
"Sve zanima usvajanje, jer parovi koji su udomitelji, bilo strejt ili gej, često žele da usvoje udomljenu decu. Mi ćemo se boriti i pratiti hoće li oni ostvariti pravo na usvajanje", naglasio je Martinović.
Ustavni sud Hrvatske u februaru ove godine utvrdio je da gej parovi mogu da udomljavaju decu pod istim uslovima kao i ostali građani istaknuvši da ne sme biti diskriminacije zbog seksualne orjentacije.
Odluci je prethodila višemesečna borba životnih partnera Iva Šegote i Mladena Kožića, kojima je Centar za socijalni rad dva puta odbio zahtev za hraniteljstvo, iako je Upravni sud doneo obavezujući presudu u njihovu korist u kojoj je naglašeno da taj par ima potpuno pravo u svojoj nameri i da ne bi smeli da budu diskrimisani u tom postupku.
Narko bos iz Srbije Zoran Jakšić poseduje validan pasoš BiH
- Vođa narko kartela "Amerika" Zoran Jakšić još poseduje validan bosanskohercegovački pasoš, izdat na ime Nikola Marjanović, objavio je sarajevski portal Istraga."Iako je prošle godine u Peruu osuđen na 25 godina robije zbog trgovine kokainom i uprkos činjenici da je Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) još pre četiri godine o svemu obavestila Tužilašvo BiH i MUP Hercegovačko-neretvanskog kantona (MUP HNK), pasoš izdat na ime Nikole Marjanovića sa fotografijom Jakšića nije poništen", piše taj portal.
MUP HNK u Mostaru Jakšiću, narko bosu iz Srbije, izdao je pasoš BiH 18. marta 2015, a šest dana ranije i ličnu kartu BiH.
"Živ – važeći", piše u rubrici status osobe u bazi Agencije za identifikacione dokumente BiH (IDDEEA), kada se unese ime Nikola Marjanović, s tim da je na dokumentu fotografija Zorana Jakšića.
Jakšić je, kako je nedavno objavio KRIK, pre nego što je 2016. uhapšen u Peruu, koristio 40 identiteta.Prilikom hapšenja, kako su tada objavili peruanski mediji, Jakšić je imao "lažni bosanskohercegovački pasoš".
Odmah posle hapšenja Jakšića, označenog kao vođe klana "Amerika", koji je kokain iz Perua krijumčario u Evropu, policijske agencije BiH su zvanično obaveštene da je kod njega pronađen pasoš izdat u Mostaru.
Tri meseca kasnije, po nalogu Kantonalnog tužilaštva u Sarajevu, Agencija za istrage i zaštitu je provela (SIPA) akciju "Papirus" zbog "organizovanog kriminala u vezi sa krivičnim delom krivotvorenje isprave i overavanje neistinitog sadržaja".
Predmet je ubrzo preuzelo Tužilaštvo BiH, koje je tokom 2017. i 2018. godine podiglo tri optužnice zbog izdavanja dokumenata BiH kriminalcima iz regiona, ali nijeda od tih optužnica nije se odnosila na izdavanje pasoša Zoranu Jakšiću, vođi "klana Amerika".
Portal Istraga navodi da pasoš izdat Jakšiću nije jedini važeći pasoš koji su institucije BiH izdale "belosvetskim kriminalcima".
U S. Makedoniji uhvaćeno 36 migranata, vozač pobegao
- Policija Severne Makedonije saopštila je danas da je našla 36 migranata u teretnom vozilu na magistralnom putu Radoviš-Štip.Migranti su pronađeni juče u 4.00, u teretnom vozilu "mercedes" koje nije stalo na policijski znak da stane, već je nastavilo da se kreće još oko jedan kilometar.
Zatim je, kako se navodi, vozač zaustavio vozilo i pobegao, a prilikom pregleda u vozilu je poronađeno 11 migranata iz Pakistana, devet iz Avganistana, sedam iz Sirije, pet iz Bangladeša, dva iz Irana i po jedan iz Iraka i Turske.
Abazović: Crna Gora neće postati ni srpska Sparta ni velika Albanija
- Lider URA-e od koje zavisi formiranje vlasti u Crnoj Gori, Dritan Abazović izjavio je da Crna Gora neće postati ni srpska Sparta ni velika Albanija, da u evropskoj vladi nema mesta za Demokratsku partiju socijalista i da neće podleći pritiscima.Abazović je dodao da nema nikakvih kompromisa sa nacionalnim interesima Crne Gore.
On je na konferenciji za medije rekao da će se Crna Gora razvijati kao građanska država, i da je uslov ove platforme ekspertska vlada. Abazović je poručio da za DPS neće biti mesta u ekspertskoj vladi, ali hoće u administraciji.
Kazao je da, uprkos pozivima i porukama koje je primio u prethodnom periodu, daje reč da neće podleći pritiscima bilo koje vrste i da je njegov najveći interes nacionalni interes Crne Gore.
Džaferović tražio od Đukanovića zaštitu Bošnjaka u Crnoj Gori
- Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, Šefik Džaferović, je telefonom razgovarao s predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem o napadima i zastrašivanju bošnjačkog stanovništva posle nedeljnih izbora u Crnoj Gori, saopštio je Džaferovićev kabinet.
U saopštenju se navodi da je Džaferović pozvao je Đukanovića da vlasti Crne Gore zaštite Bošnjaka i spreče nove napade, pretnje i provokacije.
"Predsjednik Đukanović je s razumevanjem prihvatio apel predsedavajućeg Džaferovića i izneo uveravanje da će institucije Crne Gore učiniti sve napore kako bi se zaštitilo bošnjačko stanovništvo i svi crnogorski građani, te kod njih umesto straha razvio osećaj sigurnosti", preneto je u saopštenju.
Dodaje se da je Đukanović ponovio opredeljenje za odbranu temeljnih vrednosti i dostignuća Crne Gore, pre svega njene stabilnosti, multietničnosti, evropskog puta i članstva u NATO-u.
Džaferović je rekao da "put Crne Gore trasiran pod vodstvom Đukanovića nema alternativu".
On je ocenio da je budućnost zemalja regiona "u evroatlantskim integracijama i skladnim međuetničkim odnosima".
Uhapšena osumnjičena za uništavanje glasačkih kupona
- Milena Orlandić, koja je u ime Demokratske partije socijalista (DPS), vršila uvid u izborni materijal podgoričke Opštinske izborne komisije uhapšena je i zadržana u policiji, potrđeno je iz Osnovnog tužilaštva u Podgorici.Ona je, kako je danas objavljeno, pokušala da skloni dva kontrolna kupona biračkih mjesta, kako se ne bi slagali sa brojem glasačkih listića.
"Državni tužilac u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici dao je nalog da se lice M.O. liši slobode zbog osnova sumnje da je izvršila krivično đelo uništavanje dokumenata o glasanju i privede državnom tužiocu radi saslušanja", kazala je portparolka ODT Podgorica, tužiteljka Milica Mandić.
Koalicije "Za budućnost Crne Gore", "Mir je naša nacija" i "Crno na bijelo" optužile su predstavnicu DPS-a koja kontroliše materijal u Izbornoj komisiji glavnog grada da je, kako tvrde, otuđila kupone sa izbornih listića.
DPS je demantovao te navode, uz napomenu da će insistirati da se dovrši kontrola izborne dokumentacije.
Centar za demokratsku tranziciju (CDT) pozvao je tužilaštvo da hitno reaguje i pokrene postupak povodom navoda o pokušaju promjene izbornih rezultata.
Bivši zvaničnik Pentagona: Približavanje Putinu bi uticalo na odnose Crne Gore sa SAD i EU
- Promena spoljnopolitičkog kursa u Crnoj Gori, pod novom vladom, moguća je, ali bi zalaganje za bliskijim odnosima sa Rusijom uticalo na odnose Podgorice i Vašingtona, jer bi se na Zapadu na to gledalo kao na podršku Putinovim autokratskim tendencijama, ocenio je direktor organizacije "Pen Bajden centar" i bivši zvaničnik Pentagona Majkl Karpenter.
"Ako nova koaliciona vlada odluči da traži bliskije odnose sa Rusijom, to će svakako uticati na odnose sa SAD. Ne vidim kako neće. Amerika generalno gledano nema problem da zemlje, koje imaju dugotrajne kulturne i istorijske veze sa Rusijom, to nastave da održavaju", rekao je Karpenter u intervjuu koji je danas preneo Glas Amerike (Voice of America - VoA).
Karpenter je dodao da kada geopolitički govorimo o "podršci autokratskim tendencijama, onda će takva vrsta podrške značiti i slabije odnose i sa SAD i drugim zapadnim zemljama"."Crna Gora bi trebalo da se zapita na ovoj raskrsnici, naročito sa fokusom na pristupanju Evropskoj uniji, da li je to geopolitički zaokret koji želi da preduzme, zato što mnogo toga može da krene u pogrešnom smeru kada je reč o evropskim integracijama", dodao je Karpenter.
Mandić tražio da mu se dostave sve baze podataka iz institucija
- Vlada Crne Gore saopštila je da je šef izbornog štaba koalicije "Za budućnost Crne Gore" Andrija Mandić tražio od velikog broja državnih organa da mu se u dva primerka dostave sve baze podataka iz crnogorskih institucija."Danas se u velikom broju državnih organa pojavio zahtev neovlašćenog lica (Andrija Mandić iz Demokratskog fronta), koje traži da mu se u dva primerka dostave sve baze podataka iz crnogorskih institucija", navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, Crna Gora je zemlja vladavine zakona, a Vlada i njene institucije ostaju u obavezi da podatke i informacije dostave svakom zainteresovanom građaninu u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama i drugim propisima, i to samo za konkretan podatak, i u odgovarajućoj proceduri.
"Zahteve i namere gospodina Mandića, iako jasne, nećemo komentarisati niti na njih reagovati, već ćemo ih tretirati isključivo u skladu sa pozitivnim propisima", saopšteno je iz Vlade.
Mandić je rekao "Vijestima" da je od Ministarstva unutrašnjih poslova, Agencije za nacionalnu bezbednost i Uprave policije tražio podatke o zaključenom biračkom spisku i o tome ko je prisluškivan tokom izborne kampanje od opozicionih zvaničnika.
"Obratio sam se kao šef izbornog štaba ministru unutrašnjih poslova od koga sam tražio zaključeni birački spisak. Od direktora ANB i Uprave policije tražio sam podatke o prikupljenim obaveštenima o građanima, odnosno koji je od lidera opozicije prisluškivan tokom izborne kampanje", kazao je Mandić.
Više od 10.000 migranata ove godine sprečeno da morem uđe u Grčku
- Ministar pomorstva Grčke Gianis Plakiotakis rekao je da su grčke vlasti ove godine sprečile hiljade migranata da ilegalno preko mora uđu u tu državu.
Plakiotakis, čije je ministarstvo takođe zaduženo za obalsku stražu, je rekao da je broj migranata koji dolaze opao za 84 odsto od 1. marta u odnosu na isti period prošle godine, dok je smanjenje u avgustu gotovo 95 odsto u odnosu na avgust 2019. godine.
"Od početka godine sprečen je ulazak više od 10.000 ljudi", rekao je on danas novinarima.
Dodao je da je samo u avgustu sprečeno 3.000 ljudi.
Turska obalska straža je, naveo je ministar, ignorisala apele grčke obalske straže da ne dozvoljava čamcima sa migrantima da isplovljavaju.
Takođe je optužio Tursku da pomaže čamcima za krijumčarenje da dođu do grčkih voda.
Agencije za pomoć migrantima pozvale su grčke vlasti da istraže pisanja štampe o navodnim vraćanjima čamaca na moru.
Grčki zvaničnici, uključujući premijera Kirjakosa Micotakisa odbacili su tvrdnje da grčke vlasti ljude koji stignu u njihove vode po kratkom postupku vraćaju bez dozvole da podnesu zahtev za azil.
Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija saopštila je ranije ovog meseca da je "duboko zabrinuta sve većim brojem verodostojnih izveštaja koji ukazuju da su muškarci, žene i deca poslednjih meseci možda neformalno vraćeni u Tursku odmah nakon što su pristigli do grčkog kopna ili njihovih voda".
Odnosi Grčke i Turske zategnuti su zbog spora u istočnom Sredozemlju oko pomorskih zona bogatih energentima.
