U Sisku i okolini 35.000 oštećenih stambenih objekata, bez oštećenja svega 500
- U Sisačko-moslavačkoj županiji prijavljena su 35.002 decembarskim zemljotresom oštećena stambena objekta, a pregledano je 18.986, saopštila je županija.
Prema podacima o broju oštećenih stambenih objekata, neupotrebljiv je 2.631, prenela je agencija HINA.
Privremeno je neupotrebljivo i potreban je detaljan pregled 1.960 stambenih objekata, a privremeno neupotrebljivo s potrebnim merama hitne intervencije je 2.315.
Upotrebljivo - sasvim bez oštećenja je 500 objekata, upotrebljivo - bez ograničenja upotrebe 4.371, a upotrebljivo "s preporukom o postupanju" je 7.209 stambenih objekata, piše u izveštaju Sisačko-moslavačke županije s podacima zaključno do srede uveče.
Nove demonstracije studenata u Grčkoj zbog policije na univerzitetima
- Oko 1.000 studenata protestovalo je u Atini zbog predloga zakona kojim se prvi put u Grčkoj uvodi prisustvo policije na univerzitetima.
"Studenti nisu kriminalci", moglo je da se pročita na transparentu koji su nosili studenti.
Protest stotine studenata u Solunu rasturila je policija koja je upotrebila i suzavac.
Slični protesti su održani pre nedelju dana u Atini i drugim grčkim gradovima zbog nacrta zakona koji predviđa uvođenje specijalnih policijskih patrola na univerzitetima gde često dolazi do sukoba među različitim političkim grupama.
"Univerziteti su ključne javne strukture koje su predmet pretnji po bezbednost", rekao je ministar za zaštitu građana Mihalis Hrisohoidis.
Prisustvo policije na univerzitetima je osetljiva tema u Grčkoj zbog krvave represije u novembru 1973. godine. Vojska i policija su tada intervenisale na Politehničkoj školi u Atini zbog studentskih demonstracija protiv vojne hunte.
Predlog zakona je naišao na kritike opozicije i medija zbog brojnih slučajeva policijske represije i zabrane okupljanja usled pandemije korona virusa.
Popis stanovništva S. Makedonije u aprilu, posle 19 godina
- Prvi put posle 19 godina u Severnoj Makedoniji će aprila ove godine biti sproveden popis stanovništva.
U Sobranju - parlamentu sa 120 mesta, za usvanje zakona o popisu su danas glasala 62 poslanika vladajuće većine SDSM, DUI i Besa i albanaskih opzicionih partija Alijansa za Albance i Alternativa, dok su poslanici opozicije oko VMRO-DPMNE napustili salu.
Po novom zakonu, popis u Severnoj Makedoniji će biti od 1. do 21. aprila.
Rasprava za Zakon o popisu završena je 15. januara, ali Vlada tada nije imala većinu poslanika da ga izglasaju.
Opoziciona VMRO DPMNE koja nije zadovoljana rešenjima u tom zakonu, smatra i da zbog pandemije KOVIDA-19 sada nije vreme za popis.
Ta partija Hristijana Mickoskog je ranije najavila da će sakupljati potpise za poništavanje Zakona o popisu, jer smatra da taj propis nema ništa zajedničko sa evropskim standardima i da će popis biti "trgovačko-politički proces", a ne statistička operacija, kako tvrdi vlast.
Vladajuća SDSM je saopštila da je predstojeći popis "važna statistička operacija koja će obezbediti potpune, kvalitetne i relevantne podatke važne za kreiranje i realizasciju dugoročnih politika i strategija razvoja države", dok su u VMRO-DPMNE uvereni da "popis neće biti objektivan i fer, da neće biti relevantan i realan".
Severna Makedonija je jedina zemlja Evrope gde popisa nije bilo skoro dve decenije. Poslednji je bio 2002. godine, a naredni je, 2011.godine, prekinut po dogovoru lidera tadašnjih vladajućih partija VMRO-DPMNE i albanske DUI.
Republika Srpska obezbedila novac za kupovinu vakcine, prijavila se za rusku
- Premijer Republike Srpske Radovan Višković je izjavio da je RS putem Kompezacionog fonda obezbedila novac za kupovinu vakcina protiv korona virusa.
RS se već prijavila za kupovinu ruskih vakcina za 200.000 građana.
"Naša želja je iskazana za ruskom vakcinom, a spremni smo da je nabavimo zajedno sa Federacijom BiH, ako to i oni žele", kazao je Višković novinarima u Sarajevu.
Višković očekuje da će ruske vakcine stići veoma brzo u RS, mada nije mogao da navede koji je rok za isporuku.
Po njegovim rečima, RS namerava da vakciniše do 50 posto svojih stanovnika, besplatno i na dobrovoljnoj bazi. Prvo će biti vakcinisani zdravstveni radnici, policija i novinari.
Agencija za lekove BiH: Niko nam se nije obratio za odobrenje uvoza vakcine protiv korona virusa
- Agencija za lekove BiH saopštila je da joj se, zaključno sa današnjim danom, nije obratio nijedan proizvođač, odnosno pravni zastupnik proizvođača sa zahtevom da dozvoli stavljanje vakcine protiv korona virusa u promet u BiH.
Ranije je Agencija za lekove BiH za regionalnu N1 televiziju potvrdila da u redovnoj proceduri odobrenje za stavljanje leka u promet traje 210 dana koliko je potrebno da se oceni kvalitet, efikasnost i sigurnost, kao i odnos koristi i rizika.
Iz Agencije su još naveli da je Zakon, ukoliko je neki lek hitno potreban stanovništvu, ustanovio postupak odobravanja uvoza neregistrovanih lekova za koji su nadležna entitetska ministarstva za poslove zdravlja i Odeljenje za zdravstvo Brčko Distrikta.
Centar za ženska prava traži istragu zbog ilustracije na kojoj je prikazana ministarka
- Centar za ženska prava uputio je zahtev Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici za pokretanje istrage zbog objavljivanja ilustracije na kojoj je prikazana ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesne Bratić."Povodom gnusne i ponižavajuće ilustracije na kojoj je prikazana ministarka Vesna Bratić, Centar za ženska prava je Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici uputio zahtjev za pokretanje istrage protiv vlasnika profila pod imenom Dragan Prozecinović Pljevljak, koji je pomenutu ilistraciju objavio uz ironični komentar, ali i protiv NN lica, autora ilustracije", piše na Fejsbuk stranici Centra za ženska prava.
Abazović pozvao Đukanovića na konsultacije o spoljnoj politici
- Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović i ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović uputili su poziv predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću na konsultacije o spoljnoj politici.
Kabinet Abazovića je danas saopštio da bi konsultacije bile 26. januara o povratku crnogorskih ambasadora na dužnost.
Ministarstvo spoljnih poslova je sinoć saopštilo da ambasadori Miodrag Vlahović (Vatikan), Darko Pajović (Kina), Sanja Vlahović (Italija), Vera Kuliš (Nemačka) i Nebojša Kaluđerović (SAD) nisu džavali pozivu da dođu u Crnu Goru na konsultacije za šta je rok istekao juče.
Ministarstvo je ranije najavilo da će protiv opozvanih ambasadora koji nisu došli, pokrenuti disciplinski postupak, a potom bi im mogao prestati radni odnos.
Te ambasadore je, osim Kaluđerovića, Ministarstvo ranije opozvalo jer su, kako je tada saopšteno, "naneli štetu državi". Opozvani su i ambasador u Srbiji Tarzan Milošević, ambasadorka u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Dušanka Jeknić i ambasador u BiH Obrad Mišo Stanišić.
Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, odbio je da potpiše opozive jer, kako je obrazložio, predloge nisu pratila objašnjenja.
Konsultacije s Đukanovićem o spoljnoj politici, piše u saopštenju Abazovića, "pokazatelj su demokratskog kapaciteta Vlade, kao i važnosti dijaloga, posebno u cilju funkcionisanja kohabitacije i rešavanja pitanja o kojima postoje različita stanovišta".
U BIH velika akcija za sprečavanje šverca oružja
- Po nalogu Tužilaštva BiH u više mesta BiH se uz hapšenje sprovodi opsežna operacija za sprečavanje međunarodnog krijumčarenja oružja i eksplozivnih sredstava.
Pripadnici Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) i policajci MUP-a Zeničko-dobojskog kantona (ZDK), po nalogu šefa Odseka za terorizam Tužilaštva BiH, pretresaju i hapse osobe na više lokacija na području ZDK, Tuzlanskog kantona i Kantona Sarajevo, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.
Tokom pretresa su zaplenjeni oružje, eksploziv i minsko-ekspolzivna sredstva, za koje se sumnja da su planirani za međunarodno krijumčarenje i nezakonite aktivnosti.
Prikupljene su informacije i drugi dokazi da su osobe koje su se ranije dovodile u vezu sa radikalizovanim osobama, pribavile oružje i eksploziv sa namerom da ih prokrijumčare u zemlje Evropske unije za izvršenje krivičnih dela.
Tužilaštvo BiH je navelo da u interesu istrage ne može izneti više informacija o toj operaciji.
Grčka udvostručila širinu teritorijalnih voda na Jonskom moru
- Skupština Grčke je večeras izglasala zakon kojim se teritorijalne vode proširuju na Jonskom moru sa šest na 12 nautičkih milja.
U retko jedinstvenom glasanju, završenom sa 284:0, predstavnici četiri opozicione stranke u parlamentu s 300 mesta podržali su vladu desnog centra, dok su članovi grčke Komunističke partije bili uzdržani.
Iako taj potez ne utiče direktno na spor oko pomorske granice s Turskom na Egejskom moru, na istoku, premijer Kirijakos Micotakis rekao je poslanicima da Grčka počinje da čvršće vodi spoljnu politiku.
"Ovo je jasna poruka onima koji našoj zemlji pokušavaju da oduzmu prava", rekao je Micotakis.
Proširenjem na Jonskom moru se podvlači pravo Grčke da sprovede Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora, kojom je 1982. dopuštena širina teritorijalnih voda od 12 milja.
U brzom odgovoru na odluku Skupštine Grčke o proširenju teritorijalnih voda u Jonskom moru, Turska je upozorila da bi proširenje voda u Egejskom moru, smatrala "uzrokom rata", jer bi joj time zbog gustog rasporeda grčkih ostrva bio blokiran pristup međunarodnim vodama.
Dodik: Zamoliću Vučića da deo vakcina ustupi Republici Srpskoj
- Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će zamoliti predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Republici Srpskoj dodeli deo vakcina protiv korona virusa, koje Srbija ima.
"Danas ću poslati pismo Aleksandru Vučiću i zamoliti ga da jedan deo količine vakcina dodeli Republici Srpskoj, kako bi i Srpska počela sa vakcinacijom. Smatram da je to neophodno, imajući u vidu da je ovde sve izraženiji interes odredenog broja ljudi za vakcinaciju", kazao je Dodik.
Banjalučki mediji su preneli da je on rekao da je Srbija, gde je danas počela masovna vakcinacija, "na najbolji mogući način" obezbedila vakcine, te da se očigledno nije oslanjala na kolektivne nabavke kao BiH.
"Republika Srpska je uplatila više od šest miliona KM za vakcine putem zajedničkog programa posredstvom institucija BiH, a te vakcine još ne stižu niti ima naznake kada će stići", rekao je Dodik.
On je kao "krajnje nekorektno" ocenio što se zemlje koje su uspele da vakcinišu znatan deo svog stanovništva, na ovaj način odnose prema zemljama kao što je BiH.
